Od pop princeze do palog anđela

Pet godina trebalo je da prođe od smrti američke pevačice Vitni Hjuston kako bi „svetlost dana” ugledao dokumentarni film o jednoj od najkomercijalnijih muzičkih zvezda popularne kulture. Prikazan premijerno pre neki dan na „Trajbeka” filmskom festivalu, dokumentarac „Whitney: Can I Be Me?” potpisuje reditelj Nik Brumfild. Engleskom sineasti priča o Hjustonovoj nije prvi film koji se bavi muzičarima, jer je na platnu već ovekovečio život pokojnog frontmena „Nirvane” Kurta Kobejna, ali i pozadinu ubistava najvećih hip-hop imena devedesetih Tupaka Šakura i Notorijus Bi-Aj-Džija.

Iako je pre dve godine američka glumica Anđela Baset režirala TV film „Vitni”, koji prati pevačicin uspon, ali i turbulentan brak sa kolegom Bobijem Braunom, britanski reditelj, koji je za svoj rad ovenčan Bafta nagradom, imao je drugačiji pristup. Već samim naslovom – „Mogu li da budem ja?” donekle je otkrio prirodu dokumentarca. Brumfild kaže za „Gardijan” da američka pevačica, koja je pronađena mrtva u kadi hotelske sobe u Los Anđelesu 11. februara 2012, nikada i nije mogla da bude „svoja”.

Osamdesetih je bila pop princeza, a deceniju kasnije, pa sve do tragičnog kraja, od prekomerne doze kokaina u 48. godini, pali anđeo svetske muzičke scene. Iza savršenog medijskog imidža i moćnog vokala koji je opčinio publiku, krila se nesigurna ličnost, sklona porocima, kojom su manipulisali majka Sisi Hjuston, menadžer Klajv Dejvis i bivši suprug Bobi Braun. O tome kako je izgledao taman život Hjustonove iza zavese u filmu svedoče članovi porodice, saradnici iz muzičke industrije, prateći vokali, frizeri, telohranitelji…

Dokumentarac otkriva da je Vitni još od tinejdžerskih dana, u Nju Džersiju, bila okružena drogom. Njena braća priznaju Brumfildu da su koristili heroin, dok članovi pratećeg benda pričaju da je još krajem osamdesetih njen glas „ugrozila ogromna količina droge koju je uzimala”. A javnost je tek krajem naredne decenije saznala za njene probleme sa marihuanom, dok se o kreku i kokainu ništa nije znalo. Doduše, spekulacije su rasle, kako je Vitni sve češće otkazivala nastupe, i izgledala sve tanje...

Film otvara još jednu temu o kojoj se dugo nagađalo – pevačicinu seksualnu orijentaciju. Povezivana je sa raznim muškarcima, i bila je u braku sa Braunom, ali saradnici je opisuju kao lezbijku ili biseksualku. Bila je u intimnoj vezi sa drugaricom iz detinjstva Robin Kraford, koja je radila kao njen asistent, a kada je toj ljubavi došao kraj narkotici su je potpuno „uzeli pod svoje”.

I dok Brumfild za „Gardijan” tvrdi da je napravio „fer film”, Vitnina majka Sisi Hjuston, koja je odbila da se pojavi u dokumentarcu, ne misli tako. Preti tužbom, i najavljuje „pravu” verziju za koju je angažovala oskarovca Kevina Makdonalda, poznatog po filmu „Poslednji kralj Škotske”.

A Vitnina tragedija, podsetimo, nije okončana njenom smrću 2012. Jedino dete Hjustonove, ćerka Bobi Kristina Braun preminula je pre dve godine na istovetan način kao i majka. Pod dejstvom kanabisa, alkohola i lekova, pronađena je u nesvesnom stanju u kadi. Imala je samo 22 godine.