Gnevni gradovi ljuljaju Evropu

Buduća politička arena Evrope prikazala se vrlo jasno prošle srede u Amijenu, rodnom mestu Emanuela Makrona, pobednika prvog izbornog kruga francuskih predsedničkih izbora, po proceni mnogih – najizglednijeg stanovnika Jelisejske palate u sledećih pet godina.

Nakon što je izborni trijumf proslavio u jednom pariskom šik restoranu, bivši Rotšildov bankar otišao je u rodni kraj. U Amijen je istog dana, i gotovo u isto vreme, ali nenajavljeno, stigla i drugoplasirana Marin le Pen.

„Politička meta” i Makrona i Le Penove u Amijenu naizgled je bila ista: zaposleni u lokalnom pogonu američke kompanije „Virlpul“ koja će tamo otpustiti 280 radnika, zbog selidbe radne jedinice u Poljsku, gde je biznis jevtiniji.

Makron se sa predstavnicima fabričkog sindikata sastao „iza zatvorenih vrata“ (bez medija), u restoranu u centru Amijena. Le Penova je u fabričkom krugu odslušala radničke ispovesti i sa zaposlenima usrdno pravila „selfije”.

„Ne možemo zakonom zabraniti otpuštanja. Moramo naći kupca za pogon”,  poručio je Makron na žurno sazvanoj konferenciji za štampu, a nakon dojave da je Le Penova upravo u fabrici.

„Ja ću vas zaštititi. Neću dozvoliti da ostanete bez posla i kupovne moći, da se među sobom gledate kao rivali a ne kolege”, poručila je Le Penova radnicima koji su skandirali njeno ime. Na vest da Makron ipak stiže u fabriku, radnici su u krugu zapalili automobilske gume, odbivši u prvi mah da ga uopšte slušaju.

Uprkos oceni 61 odsto Francuza da je Makron traljavo započeo kampanju za drugi izborni krug (7. maja), većina galskih i stranih posmatrača procenjuje da on ima velike šanse da porazi Marin le Pen za koju je u prvom krugu glasalo samo pet odsto stanovnika Pariza, ali zato ozbiljna većina birača manjih francuskih gradova, posebno onih radničkih.

Upravo po tom dubokom jazu u političkom raspoloženju između megalopolisa i periferije, prvi krug francuskog glasanja sličan je nedavnim izborima u Americi, Velikoj Britaniji, Austriji, Turskoj...

„Neočekivani ishodi skorih izbora sa obe strane Atlantika pokazuju da se narod više ne može isključiti iz krojenja politike. „Izbori su danas arena u kojoj se vodi bitka između globalizacije i nacionalizma i populizma”, upozorava dr Angelos Hrisojelos, predavač na Kings koledžu u Londonu.

Deset godina od izbijanja globalne finansijske krize ta bitka između globalizma i populizma sve je gnevnija i sve više se vodi u gradovima, upozorio je zimus Svetski ekonomski forum (SEF) iz Davosa.

„Na Zapadu, izvan megaurbanih centara zbivanja, ogromna većina stanovništva – od periferije do provincije – živi sve gnevnije, u sve većoj ekonomskoj segregaciji, sa sve manjom verom u budućnost ”, navodi SEF.

U toj masi nezadovoljnih dominiraju – ugroženi urbani proletarijat, finansijski načeta srednja klasa, mladež i inteligencija bez životne perspektive, otkriva novo Istraživanje pariskog univerziteta „Sijans po“.

U međuvremenu ekonomska segregacija poslednjih 10 godina osetno raste (pored Pariza) u 13 velikih gradova Evrope: Madridu, Londonu, Amsterdamu, Stokholmu, Oslu, Beču, Milanu, Atini, Budimpešti, Pragu, Rigi, Vilnjusu i Talinu, navodi nedavno istraživanje. Uz to, širom Zapadne Evrope srednja klasa se osipa još od 1991. godine,

otkriva analiza američkog Instituta „Pju”.

„Za Le Penovu je glasala nesrećna, pesimistična Francuska”, koju ne čine samo oni siromašniji ili manje obrazovani već i drugi  gubitnici u globalizaciji” otkriva Marsijal Fuko, šef Centra za politička istraživanja „Sijans Po”,

Koliko je „pesimista” – luzera danas u Evropi?

Dijego Rubio, istraživač Centra za evropske studije na Oksfordu, upozorava da „65 odsto Evropljana i Amerikanaca smatra da je svet u sve gorem stanju i da će današnja generacija mladih biti siromašnija od prethodne”.

Ako je većina urbanih Evropljana sve gnevnija  za koga će i za šta glasati, sledeći put kada budu bili pitani?

Evropa je u Amijenu prošle sedmice videla dve varijante obraćanja narodnom nezadovoljstvu: francuska izborna lekcija još nije završena.