Гневни градови љуљају Европу

Будућа политичка арена Европе приказала се врло јасно прошле среде у Амијену, родном месту Емануела Макрона, победника првог изборног круга француских председничких избора, по процени многих – најизгледнијег становника Јелисејске палате у следећих пет година.

Након што је изборни тријумф прославио у једном париском шик ресторану, бивши Ротшилдов банкар отишао је у родни крај. У Амијен је истог дана, и готово у исто време, али ненајављено, стигла и другопласирана Марин ле Пен.

„Политичка мета” и Макрона и Ле Пенове у Амијену наизглед је била иста: запослени у локалном погону америчке компаније „Вирлпул“ која ће тамо отпустити 280 радника, због селидбе радне јединице у Пољску, где је бизнис јевтинији.

Макрон се са представницима фабричког синдиката састао „иза затворених врата“ (без медија), у ресторану у центру Амијена. Ле Пенова је у фабричком кругу одслушала радничке исповести и са запосленима усрдно правила „селфије”.

„Не можемо законом забранити отпуштања. Морамо наћи купца за погон”,  поручио је Макрон на журно сазваној конференцији за штампу, а након дојаве да је Ле Пенова управо у фабрици.

„Ја ћу вас заштитити. Нећу дозволити да останете без посла и куповне моћи, да се међу собом гледате као ривали а не колеге”, поручила је Ле Пенова радницима који су скандирали њено име. На вест да Макрон ипак стиже у фабрику, радници су у кругу запалили аутомобилске гуме, одбивши у први мах да га уопште слушају.

Упркос оцени 61 одсто Француза да је Макрон траљаво започео кампању за други изборни круг (7. маја), већина галских и страних посматрача процењује да он има велике шансе да порази Марин ле Пен за коју је у првом кругу гласало само пет одсто становника Париза, али зато озбиљна већина бирача мањих француских градова, посебно оних радничких.

Управо по том дубоком јазу у политичком расположењу између мегалополиса и периферије, први круг француског гласања сличан је недавним изборима у Америци, Великој Британији, Аустрији, Турској...

„Неочекивани исходи скорих избора са обе стране Атлантика показују да се народ више не може искључити из кројења политике. „Избори су данас арена у којој се води битка између глобализације и национализма и популизма”, упозорава др Ангелос Хрисојелос, предавач на Кингс колеџу у Лондону.

Десет година од избијања глобалне финансијске кризе та битка између глобализма и популизма све је гневнија и све више се води у градовима, упозорио је зимус Светски економски форум (СЕФ) из Давоса.

„На Западу, изван мегаурбаних центара збивања, огромна већина становништва – од периферије до провинције – живи све гневније, у све већој економској сегрегацији, са све мањом вером у будућност ”, наводи СЕФ.

У тој маси незадовољних доминирају – угрожени урбани пролетаријат, финансијски начета средња класа, младеж и интелигенција без животне перспективе, открива ново Истраживање париског универзитета „Сијанс по“.

У међувремену економска сегрегација последњих 10 година осетно расте (поред Париза) у 13 великих градова Европе: Мадриду, Лондону, Амстердаму, Стокхолму, Ослу, Бечу, Милану, Атини, Будимпешти, Прагу, Риги, Вилњусу и Талину, наводи недавно истраживање. Уз то, широм Западне Европе средња класа се осипа још од 1991. године,

открива анализа америчког Института „Пју”.

„За Ле Пенову је гласала несрећна, песимистична Француска”, коју не чине само они сиромашнији или мање образовани већ и други  губитници у глобализацији” открива Марсијал Фуко, шеф Центра за политичка истраживања „Сијанс По”,

Колико је „песимиста” – лузера данас у Европи?

Дијего Рубио, истраживач Центра за европске студије на Оксфорду, упозорава да „65 одсто Европљана и Американаца сматра да је свет у све горем стању и да ће данашња генерација младих бити сиромашнија од претходне”.

Ако је већина урбаних Европљана све гневнија  за кога ће и за шта гласати, следећи пут када буду били питани?

Европа је у Амијену прошле седмице видела две варијанте обраћања народном незадовољству: француска изборна лекција још није завршена.