Sim­fo­ni­ča­ri osam­de­set go­di­na bez dvo­ra­ne

Sim­fo­nij­ski or­ke­star Ra­dio-te­le­vi­zi­je Sr­bi­je obe­le­ža­va vre­dan ju­bi­lej – osam­de­set go­di­na po­sto­ja­nja. Vr­hun­ski umet­ni­ci ovog naj­sta­ri­jeg or­ke­stra u Sr­bi­ji na­stu­pa­ju sa ho­rom RTS-a, na za­do­volj­stvo broj­nih lju­bi­te­lja ove mu­zi­ke. U ovom or­ke­stru sta­sa­la je ple­ja­da vr­snih mu­zič­kih pe­da­go­ga. Sa ovim or­ke­strom su, za osam de­ce­ni­ja po­sto­ja­nja, na­stu­pa­la ne­ka od naj­po­zna­ti­jih svet­skih di­ri­gent­skih ime­na, po­put Zu­bi­na Meh­te, Lo­ri­na Ma­ze­la, Igo­ra Mar­ke­vi­ča, Šar­la Di­tua, Msti­sla­va Ro­stro­po­vi­ča, Vla­di­mi­ra Kranj­če­vi­ća, le­gen­dar­nog Mla­de­na Ja­gu­šta i da­nas mla­dog i po­let­nog Bo­ja­na Su­đi­ća. Sa ovim or­ke­strom, u osam de­ce­ni­ja stva­ra­la­štva, na­stu­pa­li su svi zna­čaj­ni do­ma­ći mu­zič­ki umet­ni­ci po­put Me­la­ni­je Bu­ga­ri­no­vić, Bi­ser­ke Cve­jić, Jo­va­na Ko­lun­dži­je, Kse­ni­je Jan­ko­vić do Alek­san­dra Ma­dža­ra, Alek­san­dra Se­dla­ra, Ste­fa­na Mi­len­ko­vi­ća i mno­gih dru­gih. Sa ovim vr­snim or­ke­strom na­stu­pa­li su i pri­pad­ni­ci svet­ske iz­vo­đač­ke eli­te po­put He­ri­ka Še­rin­ga, An­dre Na­va­ra, Igo­ra Oj­stra­ha, Vla­di­mi­ra Aške­na­zi­ja, Ka­ri Ze­bo­na, Ni­ko­la­ja Pe­tro­va, Naj­džel Ke­ne­di­ja, Mon­se­rat Ka­ba­lje, Ho­ze Ka­re­ra­sa i dru­gih. 

Bo­ga­ti mu­zič­ki opus Sim­fo­nij­skog or­ke­stra RTS-a ostao je za­pi­san u vi­še sto­ti­na sni­ma­ka za fo­no­te­ku Ra­dio Be­o­gra­da i na de­se­ti­na­ma no­sa­ča zvu­ka PGP RTS-a, do­stu­pan mla­dim mu­zič­kim na­ra­šta­ji­ma i mi­li­on­skom audi­to­ri­ju­mu. 

Rad or­ke­stra to­kom osam­de­set go­di­na pra­ti­le su go­to­vo ne­pre­mo­sti­ve pre­pre­ke. Sa­mo ve­li­ka lju­bav pre­ma umet­nič­kom stva­ra­la­štvu, vi­so­ka pro­fe­si­o­nal­nost i od­go­vor­nost dr­že ih na oku­pu, u na­di da će im dr­ža­va, a pre sve­ga Mi­ni­star­stvo kul­tu­re ko­nač­no obez­be­di­ti krov nad gla­vom. Go­stu­ju­ći su an­sambl u svim dvo­ra­na­ma gde na­stu­pa­ju. Naj­če­šće i naj­vi­še u le­gen­dar­nom Ko­lar­cu. Jav­nost je sa za­do­volj­stvom pri­mi­la vest o pla­no­vi­ma za iz­grad­nju kon­cert­ne dvo­ra­ne Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je na No­vom Be­o­gra­du, što je na­rav­no od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za mu­zič­ku kul­tu­ru Sr­bi­je. O fil­har­mo­ni­ji bri­gu je pre­u­ze­la dr­ža­va, što je na ra­dost lju­bi­te­lja umet­nič­ke mu­zi­ke kod nas obez­be­di­lo sta­bil­ni­je funk­ci­o­ni­sa­nje ovog re­no­mi­ra­nog mu­zič­kog ko­lek­ti­va pod du­go­go­di­šnjim uspe­šnim vo­đe­njem ma­e­stra Iva­na Ta­sov­ca. To tre­ba omo­gu­ći­ti i ho­ru i Sim­fo­nij­skom or­ke­stru Ra­dio –te­le­vi­zi­je Sr­bi­je. Evo i mog skrom­nog do­pri­no­sa re­ša­va­nju di­le­me ka­ko i na ko­ji na­čin ovom ko­lek­ti­vu obez­be­di­ti bo­lje uslo­ve za rad – ne­ka nad­le­žne in­sti­tu­ci­je re­pu­bli­ke, gra­da Be­o­gra­da i onih u či­jem je vla­sni­štvu Dom sin­di­ka­ta na­đu na­či­na i za­kon­sku mo­guć­nost da ova dvo­ra­na po­sta­ne dom Sim­fo­nij­skog or­ke­stra Ra­dio-te­le­vi­zi­je Sr­bi­je. Naj­ma­nje što se za njih mo­že uči­ni­ti je­ste da ko­nač­no do­bi­ju krov nad gla­vom. Ovih da­na je upra­vo na­ja­vlje­no re­no­vi­ra­nje dvo­ra­ne Do­ma sin­di­ka­ta, pa je ovo pri­li­ka da se to ura­di i uskla­di za po­tre­be upra­vo Sim­fo­nij­skog or­ke­stra RTS-a. Ko­nač­no bi mo­gao da pre­ra­ste u re­fe­rent­nu i sa­mo­stal­nu usta­no­vu na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. Bi­la bi to naj­bo­lja če­stit­ka za nji­hov i naš iz­u­ze­tan i re­dak ju­bi­lej.