Bravar, ipak, nije bio bolji

„Nešto viši životni standard, koji su stanovnici Jugoslavije imali tokom sedamdesetih i delimično osamdesetih, u odnosu na zemlje istočne Evrope, posledica je ekonomski neracionalnog enormnog zaduživanja zemlje nakon prvog naftnog šoka. Iluziju o znatno boljem životu na Istoku stvarala je i dostupnost određene robe, odnosno konzumerskih navika sa Zapada, poput farmerki, „koka-kole” i modernih automobila, dostupnost pop-kulture (pre svega, muzike i filmova), naročito iz Britanije i Sjedinjenih Američkih Država”, piše Nikolić.

On podseća da je Jugoslavija ostvarila i znatan priliv donacija, mekih kredita i doznaka (do kraja šezdesetih) sa Zapada. Na to ukazuje i činjenica da je jugoslovenska ekonomija dvadeset godina, zaključno sa 1980, imala rast duga veći od 17 odsto godišnje.

„To ukazuje da se struktura ekonomije formirala na taj način da je njena održivost zavisila od budućeg uvećanja ino-duga”, navodi Nikolić.

Ovo je pre svega posledica toga što je jugoslovenski trgovinski deficit od 1970. do 1980. godine strahovito rastao. Čak i brže od spoljnog duga, ocenjuje autor. Nikolić podseća na činjenicu da su se u to vreme najviše uvozili repromaterijali, odnosno sirovine, a u manjoj meri moderna oprema.

„To ukazuje da se nije moglo očekivati povećanje produktivnosti u budućnosti, kojom bi se pokrivao trgovinski deficit. Produktivnost po jedinici uloženih resursa u većini jugoslovenskih industrija tokom šezdesetih i sedamdesetih je opadala. S druge strane, stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku više od milion Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, što je više od 20 odsto radne snage, od 1970. do 1980. godine, popela sa sedam na 12 odsto”, ističe Nikolić.

Uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane, pre svega američke, ekonomske pomoći, jugoslovenska privreda je beležila skroman rast.

Kriza osamdesetih, kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) postala nula, pokazala je neodrživost tako zasnovanog modela, zaključuje Nikolić.

Istorijski najbolja pozicija je godinu dana pred smrt Broza, kada Srbija stoji bolje od Rumunije, Mađarske, Bugarske i Poljske i tek je dva puta slabija od proseka zapadne Evrope. Tokom osamdesetih situacija se pogoršala, da bi nakon toga krenuo sunovrat koji je zaustavljen 2000. godine. Od tada kreće napredak, ali ne brži od proseka istočne Evrope, zapazio je Nikolić. Prosečna stopa privrednog rasta u prvih 16 godina ovog veka bila je tri odsto, iako je u prvoj polovini tog perioda bila dvostruko viša.

Nikolić navodi i to da smo, ako je za utehu, krajem 19. veka za Nemačkom bili u zaostatku od čak vek i po, da bismo krajem dvadesetih bili tačno stoleće iza Francuza. Već krajem šezdesetih zaostatak za Francuzima je smanjen za sedam decenija.

Slavne 1979. prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Nemac ili Francuz, samo četvrt veka ranije, izračunao je Nikolić. Danas za Francuzima kaskamo pola stoleća, dok je taj zaostatak za Nemcima nešto viši.

„To znači da bi uz realističnu dugoročnu stopu rasta od tri do četiri odsto, imajući u vidu da je potencijal rasta evrozone dvostruko niži, Srbija mogla za dve decenija da duplira svoj BDP, dok bi evrozoni za taj rezultat trebalo dvostruko više vremena. U prevodu, ako bi se takav scenario desio, naše zaostajanje bi se u tom periodu smanjilo na tri decenije“, ističe Nikolić.

A šta je sa standardom? Kada su zarade u pitanju i tu će mnogi biti iznenađeni. Prosečne neto plate u realnom iznosu, dakle korigovane za inflaciju, danas su za četvrtinu veće nego famozne 1990. godine.

Međutim, Nikoliću se od tog pitanja čini bitnijim to što smo danas po prosečnom dohotku pri samom dnu Evrope.

„Dohodak, ili preciznije bruto domaći proizvod prosečnog Srbina, od nešto više od 5.000 dolara u 2015. godini stavlja ga u društvo Azerbejdžanaca i Makedonaca, a šestostruko je slabije kotiran od Italijana ili Japanaca”, piše Nikolić.

Verovatno najbolji pokazatelj današnjeg životnog standarda je realna individualna potrošnja, dodaje. Srbija je po tom pokazatelju 2015. godine bila na 45 odsto proseka Evropske unije.