„Velika Albanija” rastura i EU

Da li zapadni centri moći guraju projekat „velike Albanije” zato što iz Tirane stižu tvrdnje da je Albanija bedem protiv  ruskog uticaja na Balkanu?

Moguće je koristiti Albance kao sredstvo borbe protiv Srba kao pravoslavnog naroda na Balkanu i time sprečavati uticaj Rusije. Ali taj albanski faktor može da se otrgne kontroli i postane samostalan. Imamo dosta takvih primera na Bliskom istoku. Terorističke strukture koje su formirale zapadne službe su se okrenule protiv onih koji su ih osnovali. Nije tajna da je albanska mafija jedna od najjačih kriminalnih organizacija u Evropi, tako ako neko koristi Albance za sprovođenje svojih ciljeva na dugi rok, to mu se može obiti o glavu.

Znači nešto drugo je u pitanju?

Šta ukoliko SAD koriste Albance ne samo protiv Srba i za destabilizaciju Balkana već kao sredstvo kojim će iznutra rasturati EU i same evropske zemlje? Ako je za Ameriku Evropa konkurent, onda stvari koje se dešavaju izgledaju logičnije. Rešavanje albanskog nacionalnog pitanja kroz projekat „velike Albanije” ne treba gledati odvojeno od kriza koje potresaju Evropu: migrantskog talasa, bregzita, mogućeg „fregzita” i načina kako se rešavaju problemu u pojedinim arapskim zemljama. Iz te perspektive gledano, čini se da postoji interes da se EU rašrafi. Vašington je naterao evropske zemlje da uvedu sankcije  Rusiji. I šta se dogodilo? Tim potezom firme iz EU  su izgubile deo ruskog tržište, a njihovo mesto su zauzele transnacionalne kompanije sa sedištem  u SAD.

Da li će Makedonija opstati ako dobije vladu koja će sprovoditi Tiransku platformu?

U privatnim razgovorima zapadne diplomate i predstavnici inostranih službi su mi otvoreno rekli da je Makedonija privremena država i da će se pre ili kasnije raspasti. Ako krene sprovođenje albanske platforme od 7. januara, prvi korak je federalizacija zemlje, koja podrazumeva da se izvršna i zakonodavna vlast podeli po etničkom principu. Ali to je miran način rešavanje makedonske krize.

Dakle, ne isključujete oružane sukobe u Makedoniji?

Drugi način rešavanja makedonskog problema je početak građanskog rata. Tada u boljem slučaju dolaze snage UN, a u gorem vojska NATO. Na liniju razgraničenja dolaze mirotvorci, postavlja se privremena administracija i to je kraj. Država će biti pocepana na dva dela.

To može biti veliki izazov i za Srbiju?

Ako se makedonski deo zemlje obrati za pomoć Srbiji ili možda Srbi kao dobrovoljci sami krenu da brane svoje sugrađane može nastati i širi regionalni sukob. Onda bi pritisak međunarodne zajednice bio ne samo na Makedoniju već i Srbiju. Setimo se rata u Bosni. Rat se vodio u susednoj državi, ali je Srbija bila pod sankcijama i stalnim pritiskom zapadnih sila.

Aleksandar Vučić je za 1. maj rekao da nije izabran da bude predsednik vazalne države, kome je uputio takvu poruku?

Pošto vazale u savremenom svetu imaju samo SAD i EU, poruku je poslao centru u Briselu i Vašingtonu. Rusija odavno nema vazale. Čini se da je Srbija veoma komplikovana Zapadu. Ne samo za razumevanje, već i upravljanje. Za mene je Srbija „gerilac” okružen NATO zemljama. Iako zvanični Beograd nije otvoreno protiv evroatlantskog puta, ipak ima svoje viđenje spoljne politike kada je reč o svim pitanjima. Mi znamo koliki je pritisak Vučićeva vlada trpela da uvede sankcije Rusiji. Vlada je izdržala i nije ih uvela.

Koliko dugo Srbija može da balansira između Istoka i Zapada?

U ruskoj javnosti postoje dve škole mišljenja. Prva kaže da ako balansiraš između SAD i Rusije, pre ili kasnije se moraš opredeliti i iz toga ništa dobro neće ispasti. Zato treba stranu izabrati ranije. Drugi smatraju da zemlje koje se graniče sa EU, polazeći od instinkta samoodržanja, moraju da uzimaju u obzir interese velikih igrača. Nedavno su ruski intelektualci prozivali Belorusiju: da li je s nama ili ne. Aleksandar Lukašenko im je odgovorio da su evropska zemlja koja tesno sarađuje sa Rusijom i graniči se sa Zapadom. Ali rekao je još jednu važnu stvar u susretu sa Vladimirom Putinom. Ako budemo prinuđeni da izaberemo stranu, staćemo uz Rusiju i braniti se zajednički. Ta Lukašenkova poruka je važna jer balansirati je moguće u mirno vreme. Ali mi danas živimo uslovima sveta rata ili rata svetova. Zato bi meni kao Ruskinji i naučniku bilo izuzetno drago da čujem da će i Srbija stati uz rame Rusiji ako stvari izmaknu kontroli.