U ratu uvredama Makron pobedio Le Penovu

Gledaoci su još saznali od potencijalnih lidera zemlje da će dobiti još mekšu verziju nepopularnog predsednika Fransoa Olanda ako bude pobedio Makron ili, u suprotnom slučaju, nacionalistu koji će u zemlju doneti građanski rat. Saopšteno im je i da će Francuskom, kako reče desničarka, u svakom slučaju upravljati žena – zvala se ona Marin le Pen ili Angela Merkel.

Ovako je proteklo odsudno sučeljavanje koje su uvrede obeležile više nego vizije i programi kandidata. Od nastanka Pete republike pre gotovo šest decenija, nije se desio ovakav duel, niti bilo kakav u kojem bi učestvovao predstavnik ekstremne desnice. Otac Marin le Pen nije imao priliku da na ovaj način sedne preko puta Žaka Širaka kada je 2002. godine dospeo u finale jer je ovaj odbio duel, ne želeći da razgovorom s takvim rivalom „normalizuje mržnju i netoleranciju”.

U ranijim televizijskim duelima, kandidati nisu išli dalje od opaski poput one čuvene da „niko nema monopol nad srcima”. Sada su se gledaoci naslušali pogrda – Makron je Le Penovu nazvao neinformisanim i korumpiranim nacionalistom koji će zemlju uvući u bratoubilačko krvoproliće, dok mu je ona uzvratila da je bivši ministar ekonomije i arogantni bankar, u dosluhu s islamistima, koji namerava da kasapi Francusku u korist velikih ekonomskih interesa. 

Iako oboje tvrde da su revolucionari koji biju bitke protiv tradicionalnih političara i zastarelog sistema u želji da preporode zemlju, javnost smatra da je Makron bio uverljiviji. Tamošnji mediji su ga proglasili „pobednikom prljave debate”. Oni i anketirani gledaoci zaključili su da je desničarka posvetila više vremena napadima na rivala, pa su je kritikovali zbog izražene agresije. Centrista je, prema njihovom utisku, posvetio pažnju svom programu i uspeo da u užarenoj atmosferi, iako je imao ispade, ostane smiren.

Makronov cilj i jeste bio da okršaj iskoristi da pokaže osobine državnika i da tako zadrži prednost od oko 20 odsto glasova (po anketama ima oko 60 odsto biračkog tela). Le Penova je pak napadima pokušala da osvoji deset odsto glasova i da s donekle jednakim šansama uđe u nedeljne izbore. Sudeći po sondažama urađenim odmah pošto je napustila studio, u tome nije uspela. 

Rivali su se sukobili i u mišljenjima oko toga kako treba oporaviti francusku ekonomiju i izaći na kraj s terorizmom. Kada su govorili o nezaposlenosti – jednom od glavnih problema koji sve više pritiska francusku omladinu – Makron je zaključio da Le Penova zna samo da laže i zaključi šta nije dobro u zemlji, dok bi on, smatra desničarka, državu prodao onome ko više ponudi.

Dve nepomirljivo različite Francuske dodatno su se udaljile kada je na red došla rasprava o Evropskoj uniji. Dok Makron želi jak evro i još jaču reformisanu EU, u kojoj neće biti „potčinjen Putinovom diktatu”. Le Penova smatra da nema koristi od hladnog rata s Rusijom.

Ako liderka Nacionalnog fronta pobedi, postaviće pitanje ukidanja evra i ostanka u evropskoj zajednici, dok se s Makronom na čelu očekuje zadržavanje postojećeg stanja, zbog čega će se, smatraju analitičari, današnje pitanje naći pred Francuzima za pet godina.

Le Penova u drugi krug ulazi s rezultatom boljim od onog koji je njen otac postigao 2002. godine. Dok su se tada svi politički lideri okupili oko Širaka, Makron ne može da računa na levicu, koja je 23. aprila Žan-Lik Melanšonu poverila 19,6 odsto glasova.

Procene su, ipak, da će u nedelju ubedljiva većina glasati za Makrona, što iz ubeđenja, što zato da bi sprečili proboj Nacionalnog fronta. Le Penovoj preostaje da Francusku povede – u nekom drugom filmu.