У рату увредама Макрон победио Ле Пенову

Гледаоци су још сазнали од потенцијалних лидера земље да ће добити још мекшу верзију непопуларног председника Франсоа Оланда ако буде победио Макрон или, у супротном случају, националисту који ће у земљу донети грађански рат. Саопштено им је и да ће Француском, како рече десничарка, у сваком случају управљати жена – звала се она Марин ле Пен или Ангела Меркел.

Овако је протекло одсудно сучељавање које су увреде обележиле више него визије и програми кандидата. Од настанка Пете републике пре готово шест деценија, није се десио овакав дуел, нити било какав у којем би учествовао представник екстремне деснице. Отац Марин ле Пен није имао прилику да на овај начин седне преко пута Жака Ширака када је 2002. године доспео у финале јер је овај одбио дуел, не желећи да разговором с таквим ривалом „нормализује мржњу и нетолеранцију”.

У ранијим телевизијским дуелима, кандидати нису ишли даље од опаски попут оне чувене да „нико нема монопол над срцима”. Сада су се гледаоци наслушали погрда – Макрон је Ле Пенову назвао неинформисаним и корумпираним националистом који ће земљу увући у братоубилачко крвопролиће, док му је она узвратила да је бивши министар економије и арогантни банкар, у дослуху с исламистима, који намерава да касапи Француску у корист великих економских интереса. 

Иако обоје тврде да су револуционари који бију битке против традиционалних политичара и застарелог система у жељи да препороде земљу, јавност сматра да је Макрон био уверљивији. Тамошњи медији су га прогласили „победником прљаве дебате”. Они и анкетирани гледаоци закључили су да је десничарка посветила више времена нападима на ривала, па су је критиковали због изражене агресије. Центриста је, према њиховом утиску, посветио пажњу свом програму и успео да у ужареној атмосфери, иако је имао испаде, остане смирен.

Макронов циљ и јесте био да окршај искористи да покаже особине државника и да тако задржи предност од око 20 одсто гласова (по анкетама има око 60 одсто бирачког тела). Ле Пенова је пак нападима покушала да освоји десет одсто гласова и да с донекле једнаким шансама уђе у недељне изборе. Судећи по сондажама урађеним одмах пошто је напустила студио, у томе није успела. 

Ривали су се сукобили и у мишљењима око тога како треба опоравити француску економију и изаћи на крај с тероризмом. Када су говорили о незапослености – једном од главних проблема који све више притиска француску омладину – Макрон је закључио да Ле Пенова зна само да лаже и закључи шта није добро у земљи, док би он, сматра десничарка, државу продао ономе ко више понуди.

Две непомирљиво различите Француске додатно су се удаљиле када је на ред дошла расправа о Европској унији. Док Макрон жели јак евро и још јачу реформисану ЕУ, у којој неће бити „потчињен Путиновом диктату”. Ле Пенова сматра да нема користи од хладног рата с Русијом.

Ако лидерка Националног фронта победи, поставиће питање укидања евра и останка у европској заједници, док се с Макроном на челу очекује задржавање постојећег стања, због чега ће се, сматрају аналитичари, данашње питање наћи пред Французима за пет година.

Ле Пенова у други круг улази с резултатом бољим од оног који је њен отац постигао 2002. године. Док су се тада сви политички лидери окупили око Ширака, Макрон не може да рачуна на левицу, која је 23. априла Жан-Лик Меланшону поверила 19,6 одсто гласова.

Процене су, ипак, да ће у недељу убедљива већина гласати за Макрона, што из убеђења, што зато да би спречили пробој Националног фронта. Ле Пеновој преостаје да Француску поведе – у неком другом филму.