Aktivnost zauzdava starost

Jer, već da­nas go­to­vo 65 od­sto svih oso­ba sa po­re­me­ća­ji­ma vi­da ima 50 ili vi­še go­di­na. Sve to je, ka­ko na­po­mi­nje Na­de­žda Sa­ta­rić, iz Udru­že­nja „Ami­ti”, ve­li­ki iza­zov ne sa­mo za sta­ri­je, već i za nji­ho­ve po­ro­di­ce i dru­štvo.

– Ve­li­ki je pri­ti­sak na si­ste­me zbri­nja­va­nja sta­ri­jih, ko­ji su ne­do­volj­ni, po­seb­no kad je reč o uslu­ga­ma va­nin­sti­tu­ci­o­nal­ne za­šti­te. Mno­gi­ma je po­tre­ban ne­ki ob­lik du­go­roč­ne ne­ge, po­moć u ku­ći, uslu­ga ge­ron­to­do­ma­ći­ce, bri­ge lo­kal­ne za­jed­ni­ce, što uklju­ču­je i ne­gu u usta­no­va­ma za sme­štaj i du­ži bo­ra­vak u bol­ni­ci. Ka­pa­ci­te­ti za obez­be­đi­va­nje ovih uslu­ga kod nas su ve­o­ma skrom­ni, kao i ma­te­ri­jal­ne mo­guć­no­sti sta­ri­jih da uslu­ge ku­pe na slo­bod­nom tr­ži­štu. Otu­da su ve­o­ma va­žne kre­a­tiv­ne i re­kre­a­tiv­ne ak­tiv­no­sti sta­ri­jih oso­ba, od­no­sno ak­tiv­no sta­re­nje sta­nov­ni­štva. Ono mo­že do­pri­ne­ti bo­ljem zdra­vlju i kva­li­tet­ni­jem ži­vo­tu u po­znim go­di­na­ma – na­po­mi­nje Sa­ta­ri­će­va, do­da­ju­ći da ak­tiv­no sta­re­nje pod­ra­zu­me­va bor­bu pro­tiv so­ci­jal­nog is­klju­či­va­nja, ak­tiv­no uče­šće u dru­štvu. Fi­zič­ke ak­tiv­no­sti ume­re­nog in­ten­zi­te­ta po­ma­žu da se od­lo­že ili pre­ve­ni­ra­ju ne­ke hro­nič­ne bo­le­sti, a mo­gu ima­ti i te­ra­pe­ut­ski efe­kat. Sma­nju­ju ri­zik od pa­do­va i pre­lo­ma ko­ji su če­sti u du­bo­koj sta­ro­sti, po­bolj­ša­va­ju ras­po­lo­že­nje i sma­nju­ju de­pre­si­ju, po­ve­ća­va­ju ni­vo oče­ki­va­nja od ži­vo­ta.

– Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da re­dov­na fi­zič­ka ak­tiv­nost sma­nju­je ri­zik od bo­le­sti sr­ca i krv­nih su­do­va, kao i ri­zik na­stan­ka di­ja­be­te­sa. Čak i ka­da lju­di već ima­ju ne­ku od ovih bo­le­sti, oni mo­gu ima­ti ko­ri­sti od fi­zič­ke ak­tiv­no­sti. Za sta­ri­je je po­seb­no zna­čaj­no da usvo­je ak­ti­van stil ži­vo­ta ka­ko bi se ose­ća­li ma­nje izo­lo­va­no od oko­li­ne. Sa­mo kroz rad i svo­ju stal­nu po­zi­tiv­nu ak­tiv­nost, čo­vek mo­že da is­pu­nja­va osnov­ni i kraj­nji smi­sao svog ži­vo­ta – na­po­mi­nje Na­de­žda Sa­ta­rić. 

Da je fi­zič­ka ak­tiv­nost mo­ćan fak­tor ko­jim čo­vek mo­že kon­tro­li­sa­no uti­ca­ti na pro­ces sta­re­nja ne­dav­no je po­tvr­di­la i dr Ga­bri­je­la Kra­gu­je­vić, pro­fe­sor fi­zič­ke kul­tu­re u pen­zi­ji, ko­ja je na tri­bi­ni na Fe­sti­va­lu zdra­vlja go­vo­ri­la o zna­ča­ju fi­zič­ke kul­tu­re i ak­tiv­no­sti za zdra­vo i hu­ma­no sta­re­nje. Pred­lo­ži­la je sta­ri­ji­ma da sva­ki dan iza­đu iz ku­će i na­pra­ve šet­nju od tri-če­ti­ri ki­lo­me­tra u pri­ro­di.

– Do­bro je upra­žnja­va­ti pli­va­nje i ra­di­ti ve­žbe ob­li­ko­va­nja, ali ne tre­ba ih ra­di­ti u du­bo­kom pret­klo­nu, od­no­sno u du­bo­kom sa­vi­ja­nju gla­ve pre­ma tlu. Ne sme­ju se iz­vo­di­ti ve­žbe ko­je se ne mo­gu kon­tro­li­sa­ti, kao što su te­nis, od­boj­ka, fud­bal, ski­ja­nje, vo­žnja bi­ci­kla u jav­nom pro­sto­ru, već sob­nog – ob­ja­sni­la je Kra­gu­je­vi­će­va, i pod­se­ti­la da sva­ka fi­zič­ka ak­tiv­nost ove vr­ste mo­že da se ra­di sa­mo uz kon­sul­ta­ci­ju i odo­bre­nje le­ka­ra. 

U tre­ćem do­bu ne tre­ba od­u­sta­ti od svo­jih sno­va i tre­ba što vi­še ga­ji­ti in­te­re­so­va­nja. Bran­ka Ri­bar-Bra­jić, pre­vo­di­lac u pen­zi­ji, ot­kri­la je da je kon­stan­ta nje­nog ži­vo­ta to da joj ni­ka­da ni­je do­sad­no.

– Ži­vot u tre­ćem do­bu ne mo­ra bi­ti gla­mu­ro­zan, ali mo­že bi­ti sa­dr­ža­jan. Ho­bi su mi pu­to­va­nja, uče­nje stra­nih je­zi­ka, pi­sa­nje, ba­vlje­nje mu­zi­kom… – ot­kri­la je ona.