Jedno preduzeće svima pokvarilo rezultat

Statistika je objavila da je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom u prvom kvartalu zabeležio međugodišnji pad od 15 odsto, a u martu od čak 23 procenta. Kada je o lošem rezultatu u prvom tromesečju reč, Brčerević, isključuje negativan uticaj poljoprivrede. 

– U prvom tromesečju vanredno je samo jedno preduzeće, konkretno EPS, oborilo privredni rast, a za poljoprivredu ćemo tek čekati letnje rezultate. Da je EPS normalno radio rast BDP-a umesto ostvarenih jedan odsto bio bi najmanje 1,7, a možda i čitavih dva odsto uzimajući u obzir povećanu tražnju za električnom energijom. Onda bi bilo realno očekivati da do kraja godine rast bude tri odsto i time se ostvari „najskromnija” prognoza premijera i Ministarstva finansija. Ovako i ta tri odsto je sve teže dostižno, jer bismo u narednim kvartalima morali da imamo prosečan međugodišnji privredni rast od najmanje 3,5 odsto. Olakšavajuća okolnost za rast BDP-a do kraja godine će biti to što od aprila, pa sve do novembra, EPS sezonski prestaje da radi punim kapacitetom, pa njegovi problemi više neće biti vidljivi i neće negativno uticati na BDP – kaže Brčerević.

Dodaje da to što će izgledati da se preduzeće „stabilizovalo” ne znači da su problemi u njemu prevaziđeni. Ovo što se desilo trebalo bi shvatiti kao poslednje upozorenje da EPS mora radikalno da se reformiše, ističe.

Naš sagovornik kaže da ne zna šta je bio uzrok ovako drastičnom padu proizvodnje u EPS-u.

– Jasno je da to nije posledica nekih spoljašnjih faktora, već da je definitivno reč o problemu unutar kompanije. Hladan talas ne može da bude opravdanje za pad proizvodnje, jer tada je potrošnja struje veća. A kada je veća potrošnja trebalo bi i proizvodnja da bude veća. EPS sada treba da otvori karte i javno kaže šta se desilo. Jer, nije reč o bilo kom preduzeću, već o najvećoj srpskoj kompaniji koja je u državnom vlasništvu i mora da odgovara za svoje poslovanje vlasnicima, odnosno građanima – smatra Brčerević. Ova kompanija ima višestruki uticaj i na privredna i fiskalna kretanja, dodaje. Prvi direktan trošak pada proizvodnje je to što je EPS morao da uvozi struju i to je u prva tri meseca platio 42 miliona evra. Drugo, ako su neophodne najavljene investicije od 250 miliona evra pitanje je da li će EPS to moći iz sopstvenih sredstava ili će morati da uzme kredit, možda i uz garanciju države što bi onda povećalo javni dug. I treće, EPS bi kao javno preduzeće trebalo najmanje polovinu svoje dobiti da uplati u budžet. Ako kompanija loše posluje, pitanje je da li će to uopšte biti moguće ili će možda uzimati novi kredit i za tu namenu.

– Zbog svega toga nadležni u ovoj kompaniji morali bi javnosti da odgovore na pitanje šta se događa u preduzeću i kakve će to imati posledice na javne finansije i na privredni rast. Iskustvo Fiskalnog saveta u radu s njima je da imaju sklonost da kriju podatke iz poslovanja. Reč je o previše značajnom javnom preduzeću da bi takve podatke rukovodstvo moglo da drži za sebe – ističe Brčerević.

Dok posmatra podatke o rastu industrijske proizvodnje u prvom tromesečju, Brčereviću se ostali trendovi ne čine tako lošim. Naravno, kad se isključi uticaj EPS-a.

Led je zaustavio „Đerdap”

 Proizvodnja električne energije u prvom tromesečju 2017. bila je 14,5 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, s tim što je u martu taj međugodišnji pad produbljen na 22,9 odsto. Istovremeno je vrednost uvoza struje premašila 43 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego u prvom tromesečju 2016. godine.

Stamenković se ne slaže sa Milojkom Arsićem, urednikom „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), koji je za naš list kazao da tromesečni pad proizvodnje struje EPS ne može da opravda hladnim januarskim talasom. Za Arsića je to samo izgovor, jer je u istom periodu, proizvodnja struje u susednoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini porasla.

Stamenković, međutim, podseća da BiH i Hrvatska nemaju Dunav koji se zaledio i Đerdapske elektrane koje proizvode 29,3 odsto struje koju daju srpske hidrocentrale. Al. M.