Једно предузеће свима покварило резултат

Статистика је објавила да је сектор снабдевања електричном енергијом, гасом и паром у првом кварталу забележио међугодишњи пад од 15 одсто, а у марту од чак 23 процента. Када је о лошем резултату у првом тромесечју реч, Брчеревић, искључује негативан утицај пољопривреде. 

– У првом тромесечју ванредно је само једно предузеће, конкретно ЕПС, оборило привредни раст, а за пољопривреду ћемо тек чекати летње резултате. Да је ЕПС нормално радио раст БДП-а уместо остварених један одсто био би најмање 1,7, а можда и читавих два одсто узимајући у обзир повећану тражњу за електричном енергијом. Онда би било реално очекивати да до краја године раст буде три одсто и тиме се оствари „најскромнија” прогноза премијера и Министарства финансија. Овако и та три одсто је све теже достижно, јер бисмо у наредним кварталима морали да имамо просечан међугодишњи привредни раст од најмање 3,5 одсто. Олакшавајућа околност за раст БДП-а до краја године ће бити то што од априла, па све до новембра, ЕПС сезонски престаје да ради пуним капацитетом, па његови проблеми више неће бити видљиви и неће негативно утицати на БДП – каже Брчеревић.

Додаје да то што ће изгледати да се предузеће „стабилизовало” не значи да су проблеми у њему превазиђени. Ово што се десило требало би схватити као последње упозорење да ЕПС мора радикално да се реформише, истиче.

Наш саговорник каже да не зна шта је био узрок овако драстичном паду производње у ЕПС-у.

– Јасно је да то није последица неких спољашњих фактора, већ да је дефинитивно реч о проблему унутар компаније. Хладан талас не може да буде оправдање за пад производње, јер тада је потрошња струје већа. А када је већа потрошња требало би и производња да буде већа. ЕПС сада треба да отвори карте и јавно каже шта се десило. Јер, није реч о било ком предузећу, већ о највећој српској компанији која је у државном власништву и мора да одговара за своје пословање власницима, односно грађанима – сматра Брчеревић. Ова компанија има вишеструки утицај и на привредна и фискална кретања, додаје. Први директан трошак пада производње је то што је ЕПС морао да увози струју и то је у прва три месеца платио 42 милиона евра. Друго, ако су неопходне најављене инвестиције од 250 милиона евра питање је да ли ће ЕПС то моћи из сопствених средстава или ће морати да узме кредит, можда и уз гаранцију државе што би онда повећало јавни дуг. И треће, ЕПС би као јавно предузеће требало најмање половину своје добити да уплати у буџет. Ако компанија лоше послује, питање је да ли ће то уопште бити могуће или ће можда узимати нови кредит и за ту намену.

– Због свега тога надлежни у овој компанији морали би јавности да одговорe на питање шта се догађа у предузећу и какве ће то имати последице на јавне финансије и на привредни раст. Искуство Фискалног савета у раду с њима је да имају склоност да крију податке из пословања. Реч је о превише значајном јавном предузећу да би такве податке руководство могло да држи за себе – истиче Брчеревић.

Док посматра податке о расту индустријске производње у првом тромесечју, Брчеревићу се остали трендови не чине тако лошим. Наравно, кад се искључи утицај ЕПС-а.

Лед је зауставио „Ђердап”

 Производња електричне енергије у првом тромесечју 2017. била је 14,5 одсто мања него у истом периоду прошле године, с тим што је у марту тај међугодишњи пад продубљен на 22,9 одсто. Истовремено је вредност увоза струје премашила 43 милиона евра, што је готово три пута више него у првом тромесечју 2016. године.

Стаменковић се не слаже са Милојком Арсићем, уредником „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН), који је за наш лист казао да тромесечни пад производње струје ЕПС не може да оправда хладним јануарским таласом. За Арсића је то само изговор, јер је у истом периоду, производња струје у суседној Хрватској и Босни и Херцеговини порасла.

Стаменковић, међутим, подсећа да БиХ и Хрватска немају Дунав који се заледио и Ђердапске електране које производе 29,3 одсто струје коју дају српске хидроцентрале. Ал. М.