Nismo protiv Kineza, već za poštovanje pravila

Rekli ste nedavno da nećete tolerisati damping. Šta je pokazala istraga koju je EK pokrenula protiv Srbije?

Kao što verovatno znate, komisija 7. aprila nije izrekla Srbiji provizorne mere. Istraga još traje, ali da je stvar ozbiljna, privremene carinske mere već bi bile uvedene. Za sada, sankcija nije bilo, što je dobra vest za vas. Veoma smo osetljivi na svaki signal prodaje čelika ispod cena. Srbija na evropskom tržištu nije toliko prisutna kao Kina, koja je realna pretnja evropskim kompanijama. To je problem i opasnost i za automobilsku industriju, koja se naslanja i zavisi od proizvodnje čelika. Ljudi širom Evrope ostaju bez posla. Želimo fer trgovinu i jednake uslove za sve. O istrazi koju vodi EK bilo je reči i na sastanku sa premijerom Aleksandrom Vučićem.  

U Srbiju ste došli na poziv ministra Gorana Kneževića i, čini se, da imate neke dobre vesti za vlasnike malih i srednjih preduzeća? 

U EK, uz komesara Johanesa Hana, važim za velikog srpskog prijatelja. Došla sam da donesem dobre vesti i kako bih prisustvovala potpisivanju sporazuma kojim se obezbeđuje 200 miliona evra kreditne podrške za oko 4.600 malih i srednjih preduzeća u Srbiji. I to u okviru COSME programa EU za koji sam nadležna. To je važan ugovor jer pruža dodatnu finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima, koja nemaju pristup izvorima finansiranja. Najveći problemi ovih firmi su: birokratija, pristup kapitalu i tržištu.

Srbija je narednu deceniju proglasila decenijom preduzetništva. Da li je dovoljna samo deklarativna podrška malom i srednjem biznisu?

U bilo kojoj zemlji članice EU političari deklarativno uvek pružaju podršku malom i srednjem biznisu. Nije to slučaj samo u Srbiji. Te firme jesu važne za razvoj svake privrede. Ali je od ključne važnosti za njihov opstanak i koliko vremena im je neophodno da, recimo, registruju firmu, kao i kakav je poreski sistem.

Ako gledamo listu o uslovima Svetske banke tu ima nekog napretka. Primećujete li ga?

Cenimo napredak koji je tokom poslednjih nekoliko godina postignut u Srbiji. Ali mnogo toga još treba da se uradi, kada je o olakšavanju birokratskih procedura reč.

Šta je prednost ovog tržišta u odnosu na region?

Radna snaga je jeftina, ali to nije glavni razlog zašto bi neki investitor trebalo da uloži novac ovde i kupuje vaše proizvode. Važnije je da kadrovi budu kvalitetni i stručni. Ne bi trebalo samo da računate na jeftinu radnu snagu, jer će u suprotnom kvalitetna radna snaga odlaziti iz zemlje kako bi bila bolje plaćena u inostranstvu. To se dogodilo Poljskoj pre nekoliko godina. Znam da je Srbija zemlja pametnih i kvalitetnih kadrova.

Radili ste i u birokratiji o kojoj govorite, kao zamenik premijera u Poljskoj? Kako je Poljska uspela da prođe finansijsku krizu, a da izbegne recesiju?

Poljska je u relativno dobroj poziciji jer je odavno preležala dečje bolesti tranzicione ekonomije. Bili smo dobro pripremljeni za korišćenje evropskih fondova što je ubrzalo privredni rast. Na vreme smo reformisali obrazovni sistem i napravili vezu između biznisa i univerziteta.

Ako posmatramo globalno, Evropa je najbolje mesto za život. Ne treba da trošimo naše vreme i resurse na svađe unutar zemalja članica. Možda nikada nećemo biti Evropa bez granica, to je nemoguće. Jer, svaki Evropljanin najviše voli svoju državu i poštuje svoju istoriju, ali zaista moramo da razumemo da je velika prednost imati pristup tržištu 500 miliona stanovnika bez carinskih ograničenja.