Нисмо против Кинеза, већ за поштовање правила

Рекли сте недавно да нећете толерисати дампинг. Шта је показала истрага коју је ЕК покренула против Србије?

Као што вероватно знате, комисија 7. априла није изрекла Србији провизорне мере. Истрага још траје, али да је ствар озбиљна, привремене царинске мере већ би биле уведене. За сада, санкција није било, што је добра вест за вас. Веома смо осетљиви на сваки сигнал продаје челика испод цена. Србија на европском тржишту није толико присутна као Кина, која је реална претња европским компанијама. То је проблем и опасност и за аутомобилску индустрију, која се наслања и зависи од производње челика. Људи широм Европе остају без посла. Желимо фер трговину и једнаке услове за све. О истрази коју води ЕК било је речи и на састанку са премијером Александром Вучићем.  

У Србију сте дошли на позив министра Горана Кнежевића и, чини се, да имате неке добре вести за власнике малих и средњих предузећа? 

У ЕК, уз комесара Јоханеса Хана, важим за великог српског пријатеља. Дошла сам да донесем добре вести и како бих присуствовала потписивању споразума којим се обезбеђује 200 милиона евра кредитне подршке за око 4.600 малих и средњих предузећа у Србији. И то у оквиру COSME програма ЕУ за који сам надлежна. То је важан уговор јер пружа додатну финансијску подршку малим и средњим предузећима, која немају приступ изворима финансирања. Највећи проблеми ових фирми су: бирократија, приступ капиталу и тржишту.

Србија је наредну деценију прогласила деценијом предузетништва. Да ли је довољна само декларативна подршка малом и средњем бизнису?

У било којој земљи чланице ЕУ политичари декларативно увек пружају подршку малом и средњем бизнису. Није то случај само у Србији. Те фирме јесу важне за развој сваке привреде. Али је од кључне важности за њихов опстанак и колико времена им је неопходно да, рецимо, региструју фирму, као и какав је порески систем.

Ако гледамо листу о условима Светске банке ту има неког напретка. Примећујете ли га?

Ценимо напредак који је током последњих неколико година постигнут у Србији. Али много тога још треба да се уради, када је о олакшавању бирократских процедура реч.

Шта је предност овог тржишта у односу на регион?

Радна снага је јефтина, али то није главни разлог зашто би неки инвеститор требало да уложи новац овде и купује ваше производе. Важније је да кадрови буду квалитетни и стручни. Не би требало само да рачунате на јефтину радну снагу, јер ће у супротном квалитетна радна снага одлазити из земље како би била боље плаћена у иностранству. То се догодило Пољској пре неколико година. Знам да је Србија земља паметних и квалитетних кадрова.

Радили сте и у бирократији о којој говорите, као заменик премијера у Пољској? Како је Пољска успела да прође финансијску кризу, а да избегне рецесију?

Пољска је у релативно доброј позицији јер је одавно прележала дечје болести транзиционе економије. Били смо добро припремљени за коришћење европских фондова што је убрзало привредни раст. На време смо реформисали образовни систем и направили везу између бизниса и универзитета.

Ако посматрамо глобално, Европа је најбоље место за живот. Не треба да трошимо наше време и ресурсе на свађе унутар земаља чланица. Можда никада нећемо бити Европа без граница, то је немогуће. Јер, сваки Европљанин највише воли своју државу и поштује своју историју, али заиста морамо да разумемо да је велика предност имати приступ тржишту 500 милиона становника без царинских ограничења.