Čudesna sudbina Džejmsa Komija

Situacija je dobila na bizarnosti samim načinom na koji je do smene došlo: Komi je, naime, tokom obraćanja kadetima u Los Anđelesu ugledao svoju sliku na TV ekranu i od spikera saznao da više nije na čelu biroa. Američki mediji navode da je doslovce istovremeno sa puštanjem vesti u etar koja je Komija zatekla u Kaliforniji, na njegov sto u Vašingtonu spušteno pismo predsednika u kojem ga obaveštava o otkazu.

Jedna rečenica iz ovog pisma je, međutim, naročito privukla pažnju i isprovocirala nagađanja. Predsednik, dakle, piše sada već bivšem šefu FBI: „Iako veoma cenim to što ste me triput informisali da se protiv mene ne sprovodi istraga ipak sam se složio sa procenom Ministarstva pravde da niste u stanju da na efikasan način rukovodite biroom.” Kasnije će se ispostaviti da „mišljenje ministarstva” i nije bilo baš toliko eksplicitno, a i sam Tramp je nepuna tri dana kasnije izjavio da bi šefa FBI svakako smenio, bez obzira na sugestije sa strane.

„Nameravao sam da smenim Komija – to je moja odluka”, rekao je Tramp za En-Bi-Si. „Nameravao sam da ga smenim bez obzira na preporuke.” Dodao je još i da su se famozna „tri puta” kada ga je Komi informisao da se protiv njega ne vodi istraga zbila na privatnoj večeri i dvaput u telefonskom razgovoru.

Po svemu sudeći, svileni gajtan za direktora FBI bio je spreman od onog trenutka kad je pokazao prve signale da ne namerava da se prikloni nijednom carstvu, pa makar ono bilo i Trampovo. Osvetoljubivi predsednik je, sve su prilike, pogrešno protumačio pojas za spasavanje koji mu je Komi bacio u foto-finišu predsedničke kampanje kada je diskreditovao Hilari Klinton ponovnim pokretanjem priče o zloupotrebi mejlova.

Hroničari vašingtonskih političkih zbivanja podsećaju da je Džejms Komi najverovatnije viđen za uklanjanje još u martu kada je otvoreno govorio da smatra neutemeljenim Trampovo tvitovanje o tome da ga je Obama prisluškivao, i još više, zbog toga što je podvukao da namerava da nastavi istragu o ruskom mešanju u američke izbore.

Ova poslednja teza izgleda naročito primamljivo za veći deo američkih liberalnih medija i analitičara, ali bar za sada otvara više pitanja nego što daje odgovora. Istina, Kremlju sigurno nije bilo žao što je u Belu kuću ušao protivnik Hilari Klinton, i to baš onaj koji je otvoreno očijukao sa Vladimirom Putinom za vreme kampanje. Malo je, takođe, verovatno da ruski stratezi ne likuju zbog dolaska predsednika koji ne pripada dosad neprikosnovenom prestoničkom establišmentu, ma koliko Tramp porekao i pogazio sve bombastične izjave o detantu sa Moskvom koje je davao dok je jurišao na Ovalni kabinet.

Dominantan utisak je da se po centrima moći u Vašingtonu nalazi i odviše sumnjivih otisaka prstiju, ali da su ih Rusi ostavili za sada nema utemeljenih dokaza.

Na istoj frekvenciji je i argumentacija u vezi sa smenom Džejmsa Komija. Ako je prvi čovek FBI zaista znao za mutne Trampove aranžmane sa Kremljom, zar ne izgleda u najmanju ruku nelogično takvog čoveka ne držati bliže sebi? Uz sve mane koje mu se s punim pravom spočitavaju, Donaldu Trampu malo ko može da zameri manipulativnost i veštinu da na najbolji način zaštiti svoj interes.

Za svaki slučaj, juče mu je posredno pripretio na Tviteru. „Džejms Komi bolje da se nada da ne postoje `snimci` naših razgovora pre nego što krene da pušta detalje novinama”, tvitovao je američki predsednik.

O celom slučaju zanimljivo je videti argumentaciju koju iznosi poznati novinar Glen Grinvald, koji ni u kom slučaju ne važi za apologetu Donalda Trampa, ali se takođe ne libi da se javno suprotstavi opšteprihvaćenim medijskim uzusima.

„Ova situacija me podseća mnogo na istragu u Bengaziju (ubistvo američkog ambasadora 2012), gde su postojala ozbiljna pitanja koja su se ticala nacionalne bezbednosti poput onih – zašto su se oni našli tu, kako su završili ubijeni. Ta pitanja su potpuno ugušena pletenjem teorija zavere i opsesivnom fiksacijom republikanaca na potpuno nebitne stvari. To je ono što se sada dešava i kada je reč o Rusiji, jer su sva prava pitanja potpuno skrajnuta.”

Kako sada stvari stoje, magla i dim će još neko vreme nastaviti da zamagljuju perspektivu u slučaju smene prvog američkog istražitelja, a da javnosti neće biti jasno ko i odakle raspiruje plamen. Predsednik milijarder, s druge strane, nikad nije izgledao da toliko uživa u svojoj novoj ulozi. Kao da je opet aktuelan njegov  rijaliti „Šegrt” čija je cela poenta bila nekome podviknuti: „Otpušten si!”