Srbija zemlja jedinaca

Nažalost, gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dete a najveći broj bračnih partnera koji u svom stanu nemaju dečju sobu živi u ruralnim sredinama. Kada se ti podaci ukrste s brojem samohranih očeva i majki i brojem vanbračnih zajednica (116.914), dolazimo do zaključka da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju. Ovo su samo neki od podataka kojima se može portretisati savremena srpska porodica uoči 15. maja, Svetskog dana porodice, a stručnjaci koji analiziraju promene nastale u „osnovnoj ćeliji društva” ističu da se broj dece drastično smanjuje, broj razvoda raste i na taj način se povećava broj očeva i majki koji nose teret samohranog roditeljstva.

– Mladi ljudi sve kasnije ulaze u brak i prvo dete najčešće rađaju u četvrtoj deceniji života, čime se smanjuje biološka šansa za dolazak drugog deteta. Pre samo tri ili četiri decenije, bračni parovi su na početku tridesetih već imali dvoje dece. Pogled u istorijsku čitanku govori nam da je u 19. veku velika porodica sinonim za petoro i više dece, a prosečna porodica brojala je između troje i četvoro dece. Osim toga, danas se svaki četvrti brak u Srbiji završi razvodom, a nekada se smatralo da je porodica sigurna luka od svih životnih oluja i brodoloma – ističe Nebojša Savić, bračni savetnik iz udruženja „Brak i porodica”, koje je ove godine iniciralo obeležavanje prve Nedelje braka u Srbiji  po ugledu na Međunarodnu nedelju braka koja se već dvadeset godina obeležava u velikom broju zemalja sveta.

Iako se smatra da u našem društvu postoji kult braka i porodice, statistika ne podržava ovo romantičarsko uverenje. Podaci, naime, govore da svaka četvrta žena nikada nije obukla venčanicu i da svaki treći muškarac u našoj zemlji ne nosi burmu. U prevodu na jezik statistike: 1.719.959 osoba nikada nije stalo na ludi kamen, a sudbonosno „Da” izgovorilo je samo 3.396.240 osoba. Brojke takođe pokazuju da svaka četvrta žena rađa dete van braka, a zanimljivost izvedena iz najnovijeg popisa stanovništva glasi da u vanbračnoj zajednici u Srbiji živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 osoba.

Nažalost, veliki broj mladih osoba od kojih se očekuje da stvaraju porodice i „popravljaju” natalitetnu statistiku nema posao niti bilo kakvu sigurnost u pogledu budućnosti, što za posledicu ima odlaganje roditeljstva. A na pitanje šta motiviše mlade osobe da postanu roditelji, dr Dragan Stanojević, sociolog i jedan od autora studije „Postajanje roditeljem u Srbiji” Instituta za sociološka istraživanja, kaže da je to posedovanje vlastitog stana. Visokorangiran uslov je i stalni posao bez obzira na visinu plate i vlastiti prihod. Znatno manje mlade osobe navode završavanje škole ili fakulteta i pomoć roditelja, a na institucionalnu pomoć društva kroz ustanove za čuvanje dece, a posebno na finansijsku pomoć države, daleko manje računaju. Dakle, sigurni prihodi i krov nad glavom su najveća motivacija za roditeljstvo.

Međutim, studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.627 mladih uzrasta od 19 do 35 godina, među kojima se nalazi i 435 roditelja, pokazala je da su mladi očevi i majke veoma zavisni od svojih roditelja – više od polovine mladih roditelja živi sa svojim roditeljima ili u stanu koji su nasledili od njih. Svakom desetom mladom bračnom paru stan su kupili roditelji, a svaki deseti mladi roditeljski par je samostalno kupio svoje porodično gnezdo.

„Svakog dvadesetog mladog roditelja i dalje izdržavaju roditelji, a lične prihode ima tek svaki drugi novopečeni roditelj. Međutim, tu se uočavaju velike rodne razlike – dok trojica od četvorice mladih očeva radi, manje od polovine majki ima posao. Nažalost, roditeljstvo za žene neretko podrazumeva privremeno ili trajno povlačenje s tržišta rada jer svaka deveta mlada žena prestaje da radi kada postane majka i postaje domaćica”, ističe dr Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora studije.