Dokle seže nemačka podrška Makronu

Malo je reći da je zvanični Berlin – kako demohrišćani Angele Merkel, tako i socijaldemokrate Martina Šulca – bio oduševljen Makronovom pobedom. Zadovoljno u Berlinu gledaju i na to što je Markon za svog glavnog spoljnopolitičkog savetnika imenovao Filipa Etjena, dosadašnjeg ambasadora Francuske u Berlinu. Ovaj iskusni diplomata, koji je diplomirao srpskohrvatski jezik, a u svojoj 36 godina dugoj karijeri službovao u Beogradu, Bonu, Briselu, Moskvi, Bukureštu i Berlinu, važi za osobu koja ima sjajne veze u berlinskim i briselskim diplomatskim krugovima i pri tom je veliki zagovornik francusko-nemačkog partnerstva.

Daleko od toga da Fransoa Oland, naročito poslednjih godina, nije bio po volji Merkelovoj, ali ono što sada već bivši stanar Jelisejske palate nije uspeo jeste da reformiše Francusku po „nemačkom modelu” tako da ona ekonomski raste i pri tom smanjuje zabrinjavajući manjak u državnoj kasi.

Upravo zbog toga u Berlinu sa optimizmom iščekuju Makrona, koji je Merkelovoj još u martu, kada ga niko još nije video kao najverovatnijeg pobednika, saopštio koji su mu planovi. Tada je ovaj liberal saopštio da su oni diskutovali o njegovoj volji da reformiše tržište rada, obrazovni sistem i da imaju osetljivu fiskalnu konsolidaciju, jedan investicioni paket za našu ekonomiju i poštovanje naših obaveza. Makron je tada izneo i svoj stari predlog o reformi EU i evrozone, koji podrazumeva da devetnaestočlana evrozona ima svoj sopstveni parlament, Evropski monetarni fond, kao i ministra finansija koji bi mogao da utiče i na nacionalne budžete država članica.

U berlinskim diplomatskim krugovima se može saznati da daleko od toga da se sve ove ideje dopadaju, pre svega, Merkelovoj i moćnom ministru finansija Volfgangu Šojbleu, ali da su oni odlučili da zasad popuste i daju šansu Makronu da promeni Francusku.

„Makron želi jaku Evropu, poput kancelarke Angele Merkel i mene. Jasno je da je Makron naš saveznik”, izjavio je politički magazin „Špigl” Šojlbe, dodajući međutim da svaka evropska država, uključujući Italiju, Francusku ali i Nemačku, treba prvo da osigura svoje jačanje pre nego što krene u razgovore o načinima poboljšanja evropske zajednice. „To je ispravan redosled.”

Ova Šojbleova diplomatski iznijansirana izjava zapravo odslikava njegov ne toliki veliki entuzijazam o tome da je moguće da evrozona uđe u dublje integracije pre nego što njene članice smanje svoje nagomilane dugove.

„U Briselu su nade velike. Ali, neće ići tako glatko sa francusko-nemačkim dvojcem. U berlinskim krugovima (Merkeline) CDU su skeptični, ako ne i suprotstavljeni Makronovim idejama”, ističe minhenski dnevnik „Zidojče cajtung” i dodaje da bi za tako široke reforme EU bilo neophodno da se menjaju osnivački ugovori EU, što bi podrazumevalo i da se po tom pitanju održi referendum u Francuskoj što donosi brojne neizvesnosti. „Samo to, prema mišljenju Šojblea, nije realistično. On bi radije da države članice EU prvo smanje svoje dugove pre nego što je on spreman da nove nadležnosti budu prepuštene EU.”

Uprkos svom protivljenju, Šojble ne želi da ostavi utisak da blokira Makronove sve ideje, pa je tako nedavno izjavio da je saglasan s tim da bude osnovan parlament zemalja zone evra.

„Razgovarao sam s Makronom o formiranju parlamenta evrozone koji bi imao savetodavnu funkciju”, rekao je Šojble, dodajući da bi to telo moglo da pomogne u radu Evropskog mehanizma za stabilizaciju i da bi za finansijsku pomoć državama evrozone mogao da bude osnovan i Evropski monetarni fond. „Neophodni su nam odgovarajući uslovi za investicije. Radimo na tome i spremni smo za francusko-nemačku saradnju ali i sa drugim zemljama.”

Prema svemu sudeći, Merkelova i Šojble su spremni da pomognu Makronu tako što će stvoriti možda neku vrstu fonda za investicije, koje će biti koncentrisane na infrastrukturu i inovacije, ali ne i da projekte finansiraju emitovanjem evropskim obveznica, jer se to u Nemačkoj sagledava kao prebacivanje tuđih dugova na pleća nemačkih poreskih obveznika. Zbog toga ne čudi izjava Merkelova da „nemačka podrška ne može da kompenzuje ono što je zadatak francuske politike” ili Šojblea da je „Francuska snažna i velika i ne bi trebalo da razmišlja o tome ko će da joj pomogne”.

Nemci jednostavno zaziru od toga da Makron bude za njih, kako na naslovnoj strani ističe „Špigl”, „skup prijatelj”. Ali, i nisu još sigurni da će on prvo uspeti da reformiše Francusku, budući da je i Oland započeo reforme, i to znatno blaže, pa se suočio sa protestima sindikata i padom popularnosti na tek četiri odsto.