Tramp je za Jelinek vesnik nacizma

Susret sa tekstom koji opisuje kao višeslojan bio je izazov i zbog jezika koji je često nepremostiva prepreka za glumce koji se otisnu u svet. Podršku je dobila od Gite Honeger, Elfridinog prevodioca i bliske saradnice, koja o ovoj drami kaže da je „pokušaj razumevanja društva koje je dovelo Trampa na vlast, uz povratak u prošlost i prisećanje na nekadašnje verske i političke vođe, pa i filozofe poput Martina Hajdegera koga je zaludela Hitlerova politika”.

Premijerno i za sada jedino izvođenje drame, pre zvanične pozorišne premijere u Hamburgu na jesen, odigralo se krajem marta na sceni „Segal centra” u okviru njujorškog državnog univerziteta..

Kako je došlo do toga da vas angažuju za čitanje ovog komada? 

Započelo je vrlo nepretenciozno. Stefan Džeparoški je dobio zadatak da predstavi premijerno ovaj komad baš u Njujorku, u „Segal centru”, nedaleko od jednog od Trampovih oblakodera. Pošto je živeo i radio u Beogradu, bio je upoznat sa mojim radom i pozvao me je.

Jelinek je ovaj komad napisala za nekoliko nedelja. U prethodnim delima često se bavila potiskivanjem nacističke prošlosti u Austriji, a sada je na red došla Amerika…

Već nekoliko komada piše u skladu s vremenom, ne izbegavajući „vruće” teme i likove. Pošto je odrasla u zemlji iz koje je došao Hitler, mnogo bolje može da razume prirodu savremenih tokova u američkoj politici. Neko ko gleda sa strane uvek je u stanju da jasnije prepozna znakove. Za kratak rok u kome je napisala ovaj komad kriv je njen „neizdrž”. Kod nje postoji potreba da na događaj odreaguje instinktivno, smatra da živimo u ubrzanom vremenu koje ne iziskuje uvek istu dozu elaboracije. Njen pristup tekstu, ritmički i jezički, podseća na izlaganje, egzibiciju, izložbu reči koja samo liči na razgovor. Upravo zato njeni komadi, a ovaj posebno, liče na dela apstraktne umetnosti sastavljena od reči. 

Poznato je da Jelinek ne voli da napušta kuću, ali je čitanje pratila direktno, preko ekrana. Da li vam je davala instrukcije u toku rada na tekstu?

Stupile smo u kontakt tek nakon izvođenja komada. Pre toga sam imala uvid u transkript razgovora između nje i Gite Honeger. Način na koji se Elfrida izražava, vrlo otvoreno, intimno, bio je pravi bunar saznanja. Možda je u toj prepisci bilo najmanje reči o tekstu, ali mi je ona ulila osećaj pripadnosti, profesionalno samopouzdanje i potvrdu. Od nje sam saznala da je njena porodica po majci iz Banata, odakle je i deo moje porodice. Ta povezanost koju sam osetila sarađujući s njom ima veliki značaj za mene.

Jelinek koristi pop-simbole, poput Mis Pigi, da bi naglasila apsurd?

Mis Pigi je iskorišćena kao ikona američke pop-kulture, beslovesna, samoživa, neobrazovana opajdara. U njoj ima i mnogo Elfride, i to po sopstvenom priznanju. Za mene kao izvođača Mis Pigi je bila ventil za političku korektnost koje se gnušam.

Da li se sa dolaskom Trampa menja položaj umetnika?

Tramp najavljuje smanjenje budžeta i potrošnje u kulturi. Ali ovde većina vodećih kulturnih institucija ne zavisi od državne pomoći. Na udaru će se naći alternativna kulturna scena koja je vrlo živa jer zavisi od raznih pa i državnih fondova. Kao član udruženja glumaca u Americi u poslednje vreme često dobijam obaveštenja o štrajkovima, važnim promenama i rigidnim zakonima koji navodno čuvaju umetnika.

Potpredsednik Amerike Majkl Pens je bio u publici rasprodate hit predstave „Hamilton”. Glumci su na kraju predstave „prozvali” i njega i novoizabrane predstavnike vlasti zbog politike koju vode.