Rohani traži drugi mandat

Nuklearni sporazum je istovremeno Rohanijeva ranjiva tačka. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, neprikosnoveni autoritet u sistemu koji je mešavina šiitskih moćnika i izabranih zvaničnika, odobrio je ugovor, ali sada kaže da politika detanta nije smanjila opasnost od „senki rata” i pridružuje se konzervativnom krilu koje ocenjuje da ukidanje međunarodnih sankcija nije donelo očekivani oporavak ekonomije.

Rohani uzvraća da Iran danas izvozi dva miliona barela nafte dnevno, a da bi bez sporazuma izvozio deset puta manje. Obećava da će se osloboditi sankcija koje su SAD nametnule zbog iranskog raketnog programa, stanja ljudskih prava i optužbi Vašingtona da Teheran podržava terorizam – mada će to ići teško pošto vrhovni vođa odbacuje svaku mogućnost normalizacije odnosa sa SAD.

Porukom da drugi mandat želi kako bi liberalizovao iransko društvo, Rohani sada ima zadatak da ponovo privuče glasove onih koji očekuju manje sukoba sa svetom, više sloboda kod kuće i više socijalne sigurnosti.

U zemlji u kojoj se ne dovode u pitanje principi koje je posle revolucije 1979. postavio njen osnivač, ajatolah Homeini, debata se mahom ticala ekonomskih i socijalnih pitanja.

Rohani, šiitski sveštenik srednjeg ranga, nije se ustručavao da otvoreno napada „svete krave” kao što su sudstvo ili Revolucionarna garda, elitna vojna formacija koja je stala iza konzervativaca. Garda kontroliše glavne tokove nacionalne privrede, pre svega nafte.

„Gospodine Raisi, možete da me vređate koliko hoćete. Kao sudija verskog suda možete čak da izdate nalog za moje hapšenje, ali molim da ne zloupotrebljavate religiju zbog vlasti”, rekao je Rohani svom najvećem rivalu, Ebrahimu Raisiju.

Raisi, proteže ajatolaha Hamneija, jedan je od sudija koji su 1988. naređivali masovne egzekucije političkih zatvorenika, a sada je uticajan zvaničnik islamskog šerijatskog sudstva i nalazi se na čelu prebogate verske fondacije koja je zaštitnik najsvetijeg šiitskog hrama u gradu Mašadu.

„Principalisti”, kako su u Iranu poznati konzervativci iz političkog i verskog establišmenta, optužuju Rohanija i njegovu „vladu aristokrata” za nezaposlenost, nedostatak finansijske transparentnosti, stagnaciju, korupciju, rast cena, gašenje 250.000 malih firmi.

Rohani je obezbedio podršku sa različitih strana. Za njega su se izjasnili uticajni konzervativac, predsednik parlamenta Ali Laridžani i opozicioni lider Mehdi Karubi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. Iza njega stoje i brat vrhovnog vođe Hadi Hamnei i vodeća figura manjinskih iranskih sunita.

Možda i najvažnija podrška stigla je od 50 vodećih ekonomista, koji smatraju da zemlja još plaća visoku cenu administracije koju je od 2005. do 2013. predvodio Mahmud Ahmadinežad, kada su državne kase ispražnjene.

Eksperti upozoravaju da će se, ukoliko Rohani ne dobije drugi mandat, problemi u privredi umnožiti, socijalne razlike produbiti, inflacija uvećati, a devizno tržište destabilizovati. To bi, dodaju, oborilo rast privrede, koji je za ovu godinu procenjen na 5,2 procenta i ugrozilo 10 milijardi dolara vredne ugovore sa stranim investitorima.

Ruhani ima status favorita, ali svakako mu predstoji teža borba u poređenju sa lakom pobedom pre četiri godine kada je već u prvom krugu osvojio više od 50 odsto glasova.

Posle apela sa svih strana, očekuje se visok odziv 56 miliona birača, čime bi se pokazali „snaga nacije” i „moć suvereniteta”. Za izbore je otvoreno 63.500 glasačkih mesta, a ukoliko nijedan kandidat ne dobije 50 odsto glasova, naredne nedelje održaće se drugi krug