Рохани тражи други мандат

Нуклеарни споразум је истовремено Роханијева рањива тачка. Врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, неприкосновени ауторитет у систему који је мешавина шиитских моћника и изабраних званичника, одобрио је уговор, али сада каже да политика детанта није смањила опасност од „сенки рата” и придружује се конзервативном крилу које оцењује да укидање међународних санкција није донело очекивани опоравак економије.

Рохани узвраћа да Иран данас извози два милиона барела нафте дневно, а да би без споразума извозио десет пута мање. Обећава да ће се ослободити санкција које су САД наметнуле због иранског ракетног програма, стања људских права и оптужби Вашингтона да Техеран подржава тероризам – мада ће то ићи тешко пошто врховни вођа одбацује сваку могућност нормализације односа са САД.

Поруком да други мандат жели како би либерализовао иранско друштво, Рохани сада има задатак да поново привуче гласове оних који очекују мање сукоба са светом, више слобода код куће и више социјалне сигурности.

У земљи у којој се не доводе у питање принципи које је после револуције 1979. поставио њен оснивач, ајатолах Хомеини, дебата се махом тицала економских и социјалних питања.

Рохани, шиитски свештеник средњег ранга, није се устручавао да отворено напада „свете краве” као што су судство или Револуционарна гарда, елитна војна формација која је стала иза конзервативаца. Гарда контролише главне токове националне привреде, пре свега нафте.

„Господине Раиси, можете да ме вређате колико хоћете. Као судија верског суда можете чак да издате налог за моје хапшење, али молим да не злоупотребљавате религију због власти”, рекао је Рохани свом највећем ривалу, Ебрахиму Раисију.

Раиси, протеже ајатолаха Хамнеија, један је од судија који су 1988. наређивали масовне егзекуције политичких затвореника, а сада је утицајан званичник исламског шеријатског судства и налази се на челу пребогате верске фондације која је заштитник најсветијег шиитског храма у граду Машаду.

„Принципалисти”, како су у Ирану познати конзервативци из политичког и верског естаблишмента, оптужују Роханија и његову „владу аристократа” за незапосленост, недостатак финансијске транспарентности, стагнацију, корупцију, раст цена, гашење 250.000 малих фирми.

Рохани је обезбедио подршку са различитих страна. За њега су се изјаснили утицајни конзервативац, председник парламента Али Лариџани и опозициони лидер Мехди Каруби, који је у кућном притвору од 2011. Иза њега стоје и брат врховног вође Хади Хамнеи и водећа фигура мањинских иранских сунита.

Можда и најважнија подршка стигла је од 50 водећих економиста, који сматрају да земља још плаћа високу цену администрације коју је од 2005. до 2013. предводио Махмуд Ахмадинежад, када су државне касе испражњене.

Експерти упозоравају да ће се, уколико Рохани не добије други мандат, проблеми у привреди умножити, социјалне разлике продубити, инфлација увећати, а девизно тржиште дестабилизовати. То би, додају, оборило раст привреде, који је за ову годину процењен на 5,2 процента и угрозило 10 милијарди долара вредне уговоре са страним инвеститорима.

Рухани има статус фаворита, али свакако му предстоји тежа борба у поређењу са лаком победом пре четири године када је већ у првом кругу освојио више од 50 одсто гласова.

После апела са свих страна, очекује се висок одзив 56 милиона бирача, чиме би се показали „снага нације” и „моћ суверенитета”. За изборе је отворено 63.500 гласачких места, а уколико ниједан кандидат не добије 50 одсто гласова, наредне недеље одржаће се други круг