Makronov „dan de”

Teško će, u suprotnom, uspeti da progura reforme u zakonima o radu, penzijama, obrazovanju. Razočaraće birače kojima je u noći pobede obećao preporod i zavetovao se da više neće imati povod da glasaju ekstremne opcije, poput Nacionalnog fronta.

Bez podrške parlamenta Makron brzo može postati razočarenje veće od Fransoa Olanda. Dakle, nije slučajno što desant na parlament kreće iz Normandije.

Naravno da najmlađi francuski predsednik pri tome nije mislio o istorijskom značaju regije iz koje je krenula najveća pomorska saveznička invazija za oslobađanje okupirane Francuske u Drugom svetskom ratu, ali što se njega tiče, narednih mesec dana biće njegova verzija operacije „Overlord”, jer Makronov dan de desio se kada je savezništvo sklopio s konzervativcem i u vladu pozvao socijaliste.

Imenovanjem koju godinu od sebe starijeg Filipa planira da održi obećanje da će dovesti „nova lica”, ali i zada udarac već podeljenoj desnici koja planira da junskim izborima obezbedi kohabitaciju.

Prvo, Filip je mimo Normandije malo poznat javnosti ali je i član francuskog parlamenta i blizak bivšem premijeru Alenu Žipeu. Pri tome, prihvatljiviji je javnosti u odnosu na socijalistu Manuela Valsa koji se neuspešno nudio novom šefu Jeliseja.

Drugo, mamac već deluje na konzervativce koji su kandidaturom Fransoa Fijona ispali u prvom krugu.

Iako republikanski zvaničnici kažu da je Filipov potez bio strogo lična odluka, „Frans 24” navodi da je nekoliko poslanika iz ovih redova pozvalo republikance i saveznike desnog centra da prihvate Makronovu ispruženu ruku i uključe se u političku transformaciju koja se odvija pred njihovim očima.

Šef države želi da formira novi politički pejzaž i da se u periodu preporoda više nego ranije čuje glas naučnika, umetnika, intelektualaca, civilnog sektora.

Među 428 imena u izborima za 577 mesta u parlamentu nije istakao nijedno poznato političko ime.

Tu su toreadorka, matematički genije, popularni sudija, penzioneri, studenti, naučnici, nezaposleni. Polovinu kandidata čine žene. U vladi koju je imenovao četiri dana po inauguraciji uveo je sportistkinju, liberalnu poslanicu Evropskog parlamenta, borca za zaštitu životne sredine.

Ipak, stubove kabineta čine socijalisti bliski bivšem predsedniku Fransoa Olandu. Šarolik sastav koji će, ocenjuju komentatori, najbolje znati da vodi upravo Filip, pomalo socijalista, republikanac, zagovornik Makronove „ni levo ni desno” orijentisane politike, amaterski bokser i pisac romana.

Naime, sin nastavnika koji tečno govori nemački u vreme studija bio je socijaldemokratski aktivista. Bliski saveznik bivšeg premijera Alena Žipea kojeg je podržao u partijskoj trci za predsedničkog kandidata, nakon Žipeovog poraza stao je uz Fijonovu kandidaturu, ali se iz njegove kampanje povukao kada su eksplodirale afere o korupciji i nepotizmu.

Premijer ima dosta zajedničkog i sa Makronom – obojica imaju iste mentore koji su ih uveli u politički život, a i on je žonglirao između politike i privatnog sektora. Radio je za američku advokatsku firmu i nuklearnu kompaniju „Areva”.

Zapadni novinari su, svojevremeno pišući o Žipeu, isticali da njegov štićenik Filip pokazuje „aroganciju, preteranu samouverenost i bezgranične ambicije” – dovoljne da Makronu osvoje parlament?