Макронов „дан де”
Симболично или не, новоизабрани француски председник за премијера именује Едуара Филипа, републиканца из Нормандије, историјске регије на северу земље.
Конзервативцу и градоначелнику лучког Авра, Макрон поверава битку за већину у парламенту без које његов тријумф над екстремном десницом 7. маја неће бити толико вредан.
На јунске парламентарне изборе гледа се као на трећи председнички изборни круг – с већином у парламенту, шеф државе је практично и шеф владе.
Тешко ће, у супротном, успети да прогура реформе у законима о раду, пензијама, образовању. Разочараће бираче којима је у ноћи победе обећао препород и заветовао се да више неће имати повод да гласају екстремне опције, попут Националног фронта.
Без подршке парламента Макрон брзо може постати разочарење веће од Франсоа Оланда. Дакле, није случајно што десант на парламент креће из Нормандије.
Наравно да најмлађи француски председник при томе није мислио о историјском значају регије из које је кренула највећа поморска савезничка инвазија за ослобађање окупиране Француске у Другом светском рату, али што се њега тиче, наредних месец дана биће његова верзија операције „Оверлорд”, јер Макронов дан де десио се када је савезништво склопио с конзервативцем и у владу позвао социјалисте.
Именовањем коју годину од себе старијег Филипа планира да одржи обећање да ће довести „нова лица”, али и зада ударац већ подељеној десници која планира да јунским изборима обезбеди кохабитацију.
Прво, Филип је мимо Нормандије мало познат јавности али је и члан француског парламента и близак бившем премијеру Алену Жипеу. При томе, прихватљивији је јавности у односу на социјалисту Мануела Валса који се неуспешно нудио новом шефу Јелисеја.
Друго, мамац већ делује на конзервативце који су кандидатуром Франсоа Фијона испали у првом кругу.
Иако републикански званичници кажу да је Филипов потез био строго лична одлука, „Франс 24” наводи да је неколико посланика из ових редова позвало републиканце и савезнике десног центра да прихвате Макронову испружену руку и укључе се у политичку трансформацију која се одвија пред њиховим очима.
Шеф државе жели да формира нови политички пејзаж и да се у периоду препорода више него раније чује глас научника, уметника, интелектуалаца, цивилног сектора.
Међу 428 имена у изборима за 577 места у парламенту није истакао ниједно познато политичко име.
Ту су тореадорка, математички геније, популарни судија, пензионери, студенти, научници, незапослени. Половину кандидата чине жене. У влади коју је именовао четири дана по инаугурацији увео је спортисткињу, либералну посланицу Европског парламента, борца за заштиту животне средине.
Ипак, стубове кабинета чине социјалисти блиски бившем председнику Франсоа Оланду. Шаролик састав који ће, оцењују коментатори, најбоље знати да води управо Филип, помало социјалиста, републиканац, заговорник Макронове „ни лево ни десно” оријентисане политике, аматерски боксер и писац романа.
Наиме, син наставника који течно говори немачки у време студија био је социјалдемократски активиста. Блиски савезник бившег премијера Алена Жипеа којег је подржао у партијској трци за председничког кандидата, након Жипеовог пораза стао је уз Фијонову кандидатуру, али се из његове кампање повукао када су експлодирале афере о корупцији и непотизму.
Премијер има доста заједничког и са Макроном – обојица имају исте менторе који су их увели у политички живот, а и он је жонглирао између политике и приватног сектора. Радио је за америчку адвокатску фирму и нуклеарну компанију „Арева”.
Западни новинари су, својевремено пишући о Жипеу, истицали да његов штићеник Филип показује „ароганцију, претерану самоувереност и безграничне амбиције” – довољне да Макрону освоје парламент?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


