Balkan između „Amazona” i „Alibabe”

„Uvek me je impresioniralo sa kojom lakoćom proizvod, konkretno video-igrica, koji naprave programeri iz, na primer, Ukrajine ili Srbije, nađe put do korisnika na potpuno drugom kraju sveta. Radeći u toj oblasti otkrila sam da postoje nebrojeni načini poslovanja i plaćanja u onlajn zajednici i da je to oblast u kojoj bih mogla da nastavim svoj dalji profesionalni razvoj”, objašnjava u razgovoru za „Politiku”.

Na konferenciji smo čuli da je ovaj deo Evrope veoma zanimljiv svetskim investitorima iz oblasti digitalnog poslovanja. Zašto je to tako?

Mogu da govorim o ruskom iskustvu i kako bi ono eventualno moglo da posluži kao putokaz za razvoj ove oblasti u istočnoj Evropi. U mojoj zemlji je u jednom trenutku došlo do tačke na kojoj su inače tradicionalne bankarske usluge, koje su ranije obavljane isključivo na konvencionalan način na šalterima, polako počele da ustupaju mesto upotrebi digitalnih tehnologija za istu namenu. Banke su postepeno počele da uvode usluge elektronskog bankarstva i takozvanih elektronskih novčanika koje su, kako je vreme odmicalo, privlačile sve veći broj korisnika. U ovom domenu Rusija je naučila mnogo iz kineskog iskustva.

Veliki deo Evropljana bi na pitanje u vezi sa kineskim korišćenjem interneta najverovatnije iskazao određenu dozu sumnjičavosti. Šta ste vi naučili iz kineskog iskustva?

Pokušavamo da usvojimo njihov pristup po kojem su oni umesto običnog elektronskog bankarstva oplemenili ovu delatnost osmišljavanjem zanimljivih aplikacija. I to je upravo put kojim mi idemo jer ne želimo da se zadovoljimo samo najosnovnijim uslugama elektronskog bankarstva nego osmišljavamo aplikacije preko kojih je moguć transfer novca na druge račune, plaćanje računa, slanje faktura ako je reč o poslovnom korisniku i, naravno, nastojimo da se uvežemo i sa nekim popularnim servisima za komuniciranje, naročito među mlađim korisnicima, kao što je „votsap” i slično.

Kako procenjujete trenutni nivo iskorišćavanja interneta za poslovne mogućnosti na prostoru bivše Jugoslavije i uopšte ovog dela Evrope?

Ovo je u velikoj meri neotkriveno tržište i to je, čini mi se, razlog zbog kojeg je tako interesantno. Stanje u korišćenju prednosti elektronskog poslovanja u većem delu ovog regiona je i dalje na raskrsnici i ne može se sa sigurnošću tvrditi u kom smeru će se dalje razvijati. Meni deluje da je evropski uticaj u ovoj oblasti dominantan, ali istovremeno postoje giganti u Kini i Rusiji koji su takođe veoma zainteresovani za poslovanje kod vas. Nisam sigurna koja strana će prevagnuti jer je trenutno stanje negde na sredini – između naginjanja američkom „Amazonu” i kineskom „Alibabi”.

Šta vam se čini, koliku će ulogu za krajnji ishod tog poslovnog nadigravanja odigrati politička kombinatorika?

Čini mi se da ništa ne može biti dalje od politike jer će pravu odluku doneti građani. Oni se, naravno, rukovode sopstvenim interesom i na njih eventualno mogu da utiču jedino cena proizvoda i to koliko je on lak za korišćenje.