Atlas za urbane bicikliste

Više od 21.000 stanovnika Meksiko sitija u proseku, svakoga dana sa jedne od 444 javne stanice iznajmi dvotočkaš kako bi stigao od tačke A do tačke B. Prosečna vožnja traje oko 14 minuta, što je upola manje od 28 minuta koliko stanovnik glavnog grada Austrije – Beča provede u vožnji biciklom. Dok mreža dvotočkaša za iznajmljivanje u metropoli sa više od osam miliona stanovnika liči na one u Montrealu u Kanadi ili Barseloni, bečka javna mreža je slična onima u Marselju u Francuskoj, Drezdenu u Nemačkoj.

Političari „na nožni pogon”

Dok je bio gradonačelnik Londona, Boris Džonson redovno se mogao videti kako vozi svoj bicikl po gradu na Temzi. Još jedan britanski političar – laburista Džeremi Korbin takođe je pobornik korišćenja javnog prevoza – od metroa do bicikla. Nije neobično da ministri francuske, nemačke, austrijske vlade, pa čak i premijeri, na posao ponekad dođu okrećući pedale.

Ove, ali i praktične informacije poput cene iznajmljivanja – u Beču je evro, u Milanu 4,5 evra, Varšavi 10 zlota, Njujorku od 12 dolara – najkraće rute za određenu razdaljinu, gde su slobodne stanice za parkiranje, sada mogu na internetu, zahvaljujući globalnom „atlasu bajk šeringa”, da nađu svi zaljubljenici u okretanje pedala.

Koristeći javne podatke, „open data”, iz više od 300 gradova širom sveta, u kojima je registrovano više od 21.000 bajk-stanica, trojica informatičara sa Bečkog univerziteta pokrenuli su sajt koji daje podatke u realnom vremenu. Tačnije, informacije se aktuelizuju na 15 minuta, a zainteresovani mogu da saznaju kakvo je stanje na biciklističkim stanicama, uz pomoć elektronskog planera odrede maršrutu, izračunaju koliko im je potrebno vremena.

Kako pojašnjavaju tvorci sajta, cilj im je bio da „biciklističke javne podatke” učine dostupne svima. Do sada su te informacije bile zamagljene u kompleksnim tabelama i bazama podataka. „Mi smo se potrudili da ih učinimo vidljivim”, objašnjavaju inženjeri.

Sistem bicikala za iznajmljivanje se na Starom kontinentu pojavio sredinom šezdesetih godina 20. veka, dok je zahvaljujući mogućnostima koje su donele nove tehnologije, poput aplikacija za pametne telefone, dobio novi impuls sredinom dvehiljaditih. Najveći sistemi naravno su u Kini, dok je Pariz grad koji je po broju stanica i bicikala prvi najveći izvan Azije.

Sve više se ovaj način prevoza u zagušenom sistemu saobraćaja metropola uključuje u sistem javnog prevoza. Razlozi su višestruki, od toga da vožnja biciklom doprinosi smanjenju gužvi, smanjuje količinu izduvnih gasova koja iz motorizovanih vozila odlazi u atmosferu, zdravstveni aspekt. Kako prenosi Eurokom, informacioni servis grada Beča, „bajk šering atlas” je koristan ne samo biciklistima već i sociolozima, urbanistima, arhitektama za sprovođenje istraživanja u svrhu prostornog planiranja, razvoja mobilnosti velikih gradova u budućnosti.