Na stolu nekoliko trasa auto-puta Beograd–Sarajevo

Ali i iz Srpske, kao i iz Federacije BiH, mogli su se čuti i drugi predlozi, a kada je reč o procenama iz Sarajeva to bi trebalo da bude trasa koji bi obuhvatila više teritorije Federacije BiH, što, primedbuju, nije slučaj sa deonicom preko Višegrada. Trasa bi, navode, trebalo da ide od Sarajeva preko Tuzle i Bijeljine do Srbije, a čuli su se i neki predlozi da bi trasa mogla ići i preko Doboja, Tuzle i Zvornika do Loznice.

Kao mogući pravac pominjao se onaj od Vukosavlja do Brčkog i Bijeljine, što bi podrazumevalo verovatno da se do Vukosavlja iz Sarajeva stiže Koridorom 5C, koji je u izgradnji. Auto-put od Vukosavlja do Bijeljine planiran je u sistemu mreže auto-puteva RS, kao deo buduće trase od Banjaluke do Beograda.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić smatra da bi deonica većim delom trebalo da prolazi kroz Federaciju BiH, dok srpski predstavnici zagovaraju trasu preko Romanije i istočnog dela RS. Zvizdić kaže da je dosad čuo dvadesetak verzija, ali da će ostati dve ili tri optimalne, napomenuvši da jednostrana odluka nije moguća. Građanima Srbije i BiH obećao je da će uskoro čuti konačnu odluku o trasi iznevši ličnu procenu: „Za BiH je najadekvatnija trasa koja bi Sarajevo sa Beogradom povezala trasom preko Žepča, Tuzle, Brčkog i Bijeljine. Toj trasi gravitira 700.000 ili 800.000 ljudi”, rekao je Zvizdić.

Međutim, po mnogima je, ipak, izvesnije da bi Višegrad mogao biti tačka spajanja između dve države na deonici budućeg auto-puta, ali ni u tom slučaju ne vlada potpuno saglasje kuda bi se trebala kretati trasa. Srpski predstavnici su za deonicu preko Sokoca, ali su se čuli i predlozi da ona ide preko Pala i Goražda.

Takođe, mogli su se čuti i predlozi da trasa ide ili preko Zvornika (najkraća trasa) ili preko Višegrada, u oba slučaja kroz RS, a vlasti u Banjaluci navodili su čak i to da veza s Beogradom mora da uključi istovremeno i Zvornik i Višegrad te da tu deonicu „treba posmatrati integralno”. Ipak, stiče se utisak da su i u Banjaluci bliži ideji da trasa auto-puta ide preko Višegrada i dalje na Užice.

Sem što velikim delom prolazi kroz istočni deo RS, ovom bi se trasom i Raška oblast približila Sarajevu. Tu varijantu kao najizgledniju potencira i Mirko Šarović, zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH, koji smatra da je najbolja saobraćajnica koja bi od Beograda išla na Užice i potom Kotroman, a da se sa Sarajevom veže preko Višegrada, Rogatice i Sokoca, što je, kaže on, jako važno za istočni deo RS. „Tu varijantu podržava i premijer Srbije”, kaže Šarović.  

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović za ideju o putnom povezivanju Sarajeva i Beograda navodi da je „hvale vredna” posebno ukoliko postoji spremnost Turske da projekat finansira, ali da bi o najperspektivnijoj deonici trebalo pitati i stručne institute i dodao: „Neretko se dogodi da dobre ideje upropasti politika tvrdoglavo zastupajući neke svoje interese”, kaže on za naš list.    

Izgradnjom brze ceste bavila se i struka. Tehničke studije koje su izradila dva sarajevska instituta, IPSA i Eptisa kao najpovoljniju trasu za izgradnju pronalaze onu preko Pala, Prače, Hrenovice, Ustiprače, Višegrada do Vardišta.

Od pet razmatranih varijanti koje su prostudirali u ovim institutima, najskuplja bi bila trasa preko Romanije za čiju bi izgradnju u dužini od 113 kilometara, trebalo da se izdvoji milijarda i 200 miliona evra.

Najpovoljnija trasa jeste Prača – Višegrad, a ona bi koštala oko 995 miliona evra.

U Republici Srpskoj još čekaju izradu studijske dokumentacije.

„Konsultant ima rok da do kraja decembra ozavrši posao, to jest da preda varijante izgradnje brze ceste od Sarajeva do Vardišta“, navode u Ministarstvu saobraćaja i veza u Vladi RS.