Aja Sofija na udaru radikalnih islamista

Skup je organizovalo Udruženje mladih Anadolije (AGD), ali među njima su mogli da se vide i ljudi koji su u godinama. Okupljeni su se klanjali Alahu na samom ulazu u Aja Sofiju i pozvali su građane da krajem meseca obeleže 564. godišnjicu osvajanja Konstantinopolja, čije naziv su Turci promenili u Istanbul.

U gradu na Bosforu ima dovoljno džamija, ali čini se da to nije dovoljno ubedljiv razlog da najveće hrišćansko svetilište bude pošteđeno. „Mi u ime stotina hiljada braće tražimo da nam se omogući da klanjamo u Aja Sofiji džamiji... Njeno zatvaranje simbolizuje loš tretman Turske na zapadu”, ističu u tom udruženju.

Da podsetimo: sultan Mehmed Drugi je posle višemesečne opsade 29. maja 1453. zauzeo Konstantinopolj. Tako je počeo uspon osmanske imperije, a sunovrat vizantijskog carstva. Nekoliko dana posle toga on je naredio da se Aja Sofija pretvori u džamiju, kako bi i na taj način pokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima. Dograđen je jedan minaret (kasnije još tri), postavljen mihrab, maltom su prekrivene freske kako hrišćanski sveci ne bi uznemiravali sultana dok klanja Alahu. I tako je bilo punih 480 godina.

Istorija se nemilosrdno poigrala sa Aja Sofijom (Crkva Svete mudrosti). Ona je izgrađena 537. godine i devet vekova je bila centralno hrišćansko svetilište.

Kada je u trećoj deceniji 20. veka došao na vlast, Mustafa Kemal Ataturk je shvatio da se ne može približiti Evropi dok se ne oslobodi tog kulturnog zločina koji su počinili njegovi preci. Ali, nije se usudio da ide do kraja, da Aja Sofiju ponovo pretvori u crkvu, pošto se plašio da će ga „pojesti” radikalni islamisti koji nisu mogli da mu oproste ni to što je ukinuo kalifat i zabranio fesove i feredže. Doneo je dekret kojim je 1935. godine Aja Sofija pretvorena u muzej, dakle ni crkva ni džamija. Kako tada, tako i sada.

Radikalni islamisti nikada nisu oprostili Ataturku taj greh, oni ga i sada optužuju da je „izdao” Tursku i Aja Sofiju, ali kao džamiju. Poklekao je navodno pod pritiskom Zapada i Grčke posle poraza u Prvom svetskom ratu i raspada osmanske imperije. To pitanje se iznova pokreće po pravilu uoči godišnjice zauzimanja Konstantinopolja ili uoči održavanja izbora kako bi se pridobili glasovi onih koji još sanjaju o povratku „slavne” osmanske prošlosti. A takvih očevidno nije malo u Turskoj.

„Raspisivanje referenduma bi bilo pravi put za rešenje tog problema jer o Aja Sofiji treba da se izjasni narod a ne političari”, izjavio je Jelčin Topču, koji je jedno vreme bio i ministar kulture. Rezultat plebiscita nije teško predvideti: u Istanbulu sada živi manje od tri hiljade Helena, u Turskoj hrišćana ima ukupno oko sto hiljada.

U radikalnoj desničarskoj Partiji nacionalističkog pokreta su nedavno otišli korak dalje: u njoj tvrde da su posle 80 godina otkrili da dekret kojim je Aja Sofija pretvorena u muzej nikad nije objavljen u Službenoj gazeti, da je na njemu Ataturkov potpis falsifikovan. Prema tome odluka o muzeju je – ništavna.

Aja Sofiju ni posle toliko vekova ne ostavljaju na miru. Malobrojni Grci u Istanbulu nemoćno sležu ramenima, pošto su već navikli na nasrtaje zadriglih islamista koji ponovo dižu glavu. Trista miliona pravoslavaca, koliko ih sada ima na planeti, nadaju se da vlada u Ankari neće počiniti taj kulturni greh na početku 21. veka, da su u njoj shvatili da je vreme Mehmeda osvajača zauvek otišlo u istoriju.