Prvi okršaj SAD i proiranskih grupa u Siriji

Prema njima se zaputio konvoj Sirijaca i šiitskih boraca koje je Iran poslao kao ispomoć Asadu, mahom regrutovanih u Iraku, prema informacijama „Gardijana”. Kada su se približili bazi, američki avioni su bombardovali povorku i ubili nekoliko njenih članova.

Vašington se uzdržavao od direktnih sukoba sa Asadom i njegovim saveznicima, ali se to promenilo bombardovanjem baze sirijske vojske nakon stradanja civila u pobunjeničkom Idlibu od hemijskog oružja.

Svejedno, interesantna će biti reakcija Irana, za čije je zasebne interese područje oko Tanfa postalo važno, te u njemu, prema pobunjenicima, već neko vreme libanska milicija Hezbolah, povezana s Teheranom, gomila trupe.

Na stratešku osetljivost Tanfa i okoline potkraj je ukazala novinska agencija Tabnak, bliska Iranskoj revolucionarnoj gardi, izvestivši da se na jordansko-sirijskoj granici nagomilavaju trupe koje podržavaju SAD, navodno se spremajući za invaziju preko te linije, kao i iz Izraela. Jordan je u odličnim odnosima s Vašingtonom, koji je na njegovom tlu obučavao borce sirijske opozicije. Ipak, jordanski kralj Abdulah je za „Vašington post” nedavno zapretio da neće dozvoliti širenje iranskih snaga uz svoju granicu, na šta Rusiju, kao iranskog saveznika u Siriji, učestalo upozorava i Izrael.

Oblast oko Tanfa dragocena je Teheranu jer bi preko nje mogao voditi put proiranskih grupa ka istoku i granici s Irakom. Nju su s druge strane, tokom ofanzive na Mosul, delom već zaposele iračke šiitske milicije povezane s Iranom. Za ostatak strateškog dela te granice bi, prema tvrdnjama jednog od komandanata iračkih pešmergi, u ime Irana trebalo da se pobrine Radnička partija Kurdistana (PKK). Njene ljude, navodno, Teheran plaća da bi zauzeli taj ostatak iračko-sirijske granice pre pešmergi, lojalnih vlastima kurdskog regiona u Iraku, koje su neprijatelj PKK i bliske Turskoj, rivalu Irana. Turska odnedavno pojačano bombarduje PKK u Iraku i upozorava je da se ne širi upravo na te strateške oblasti nakon što iz njih bude izbačena ID.

Prvo su se, zapravo, tokom borbi s ID u Iraku, proširile pešmerge. S iračkim krajevima koje su one uzele dodiruje se područje Sirije kojim dominiraju kurdske trupe povezane s PKK ali pomešane sa američkim vojnicima. To ometa prolaz iranskim grupama preko Iraka ka Siriji, gde su se ušančile tokom rata, i Libanu, gde je baza Hezbolaha.

Sve to daje kontekst iranskom okušavanju protivnika u Tanfu i američkom odgovoru raketama. Izgleda da bi moglo biti istine u nedavnom pisanju „Gardijana” da je Iran odlučio da koridor kroz Siriju pomeri sa sve problematičnijeg severa na jug.

Istovremeno, ovim su SAD stavile i Asadu do znanja da, ni udružen s Iranom, neće preko Tanfa moći slati pojačanja ka Deir ez Zoru, gradu blizu iračke granice, čije su preuzimanje iz ruku ID najavili američki saveznici – sirijski Kurdi. Tu su najveća naftna polja u Siriji, irelevantna na globalnom nivou, ali dragocena za jačanje moći u toj zemlji, kao što je, i bez prirodnih resursa, ta oblast nezaobilazna za onoga ko želi kontrolu nad istokom Sirije.