Panika u paklu filma

Jedna takva vanredna situacija dogodila se preksinoć pred projekciju francuskog filma „Strašan” („Le Redoutable”) Mišela Hazanavicijusa, kada su iznenada iz Teatra Debisi panično istrčali svi zaposleni: članovi obezbeđenja i hostese i počeli da guraju novinare iz zmijolikog reda na nešto bezbedniju udaljenost.

Kako je Hazanavicijusov film izazovan isečak iz života francuskog filmskog boga i pokretača francuskog Novog talasa Žan-Lika Godara, i to baš iz onog vremena kada je Godar u Kanu (1968) prekinuo festival, iz nezadovoljne novinarske mase čuli su se i šaljivi povici: „Pozovite Godara da prekine ovu farsu!”

A onda se po licima zaposlenih i po reakcijama pristiglih vatrogasaca i policajaca moglo videti da je đavo odneo šalu i da se u dvorani zaista nešto dešava. Šta? Ispostavilo se da se ova furtutma dogodila zbog jedne zaboravljene novinarske torbe posle projekcije prethodnog filma u ovoj istoj dvorani. Naravno da je dobro što to nije bilo ono zbog čega je kansko obezbeđenje dignuto ove godine na najviši mogući nivo, ali je kašnjenje projekcije Hazanavicijusovog filma poremetilo i inače prenatrpane novinarske obaveze i planove i proizvelo mnogo dodatnog stresa.

Srećom te se ispostavilo da je Hazanavicijusov film i zabavan i dobar (otkupljen je za prikazivanje u Srbiji). I provokativan i za publiku i za samog Godara koji se iz Švajcarske, gde inače živi, još nije ovim povodom oglasio. A mogao bi, jer Hazanavicijus slika njegov portret i život u periodu kada je Godar bio prvo u vezi a potom i u braku (svom drugom, treći je bio s Anom Karinom) sa znatno mlađom nemačkom glumicom An Vjazemski, potomkom ruske prinčevske porodice i unukom pisca  nobelovca Fransoa Morijaka, s kojom je 1967. snimio film „Kineskinja”.

Film „Strašan” beleži i Godarovo razočaranje kada su ga u kineskoj ambasadi u Parizu obavestili da mu je film užasno loš i da ne očekuje toliko dugo sanjano putovanje u Kinu, posle čega je Godar upao u umetničko-egzistencijalističku krizu i, ne odričući se maoizma, uskoro uplovio i u studentske demonstracije i burnu šezdeset i osmu.

Lik strašnog i zazornog Žan-Lika Godara – u svim njegovim šezdesetoosmaškim i političkim i filmskim kontroverzama i revolucionarnim zabludama, svađama i razlazom s istomišljenicima i kolegama, među kojima je čuven i onaj s Bernardom Bertolučijem, kao i u ljubavi s An Vjazemski (Stejsi Marten) punoj njegove ljubomore, izvanredno tumači Luj Garel, sin reditelja i novotalasovskog Godarovog saborca Filipa Garela. On je čak postigao i veliku fizičku sličnost s Godarom koji je tada imao svega 37 godina, uspevši da dočara čak i specifičan rediteljev šušketavi govor.

Hazanavicijusov film o mladom Godaru, nastao inače prema biografskom romanu same An Vjazemski, očigledno je i za samog reditelja imao terapeutsko dejstvo. Oslobodio ga je depresije u koju je upao posle velikog neuspeha prethodnog filma „Potraga” (2014) o ratu u Čečeniji...

Još jedan francuski film je juče uzburkao novinarsko gledalište, a reč je o aktivističkom filmu „120 otkucaja u minuti” Robina Kampija, scenariste i reditelja argentinskog porekla (pisao je scenario za pobednički film „Između zidova” Lorana Kantea).

U dinamična 143 filmska minuta, stilski gotovo u dokumentarističkoj formi, snažno, direktno i veoma eksplicitno, Kampijo uvlači gledaoca u život i svakodnevnu borbu pariskih AIDS-gej aktivista i njihovih pokušaja za obezbeđenje bolje zdravstvene dostupnosti i zaštite u Francuskoj, kao i za dostojanstveniji život obolelih od side.

I sam Kampijo je pripadnik ove asocijacije i kao aktivista se pojavljuje u filmu u jednoj od uloga. Film koji se reklamira kao Kampijov seksi, pronicljiv i duboko humani film izazvao je reakcije među kojima najviše ipak dominiraju simpatija i razumevanje.

Veliki stres u Kanu doveo je i do prvog smrtnog slučaja. Iznenada je otkazalo srce dugogodišnjeg selektora uglednog filmskog festivala u južnokorejskom gradu Busanu – Kim Jia Seoka. Seok je srčani udar doživeo odmah nakon zvanične projekcije takmičarskog filma „Okja” Bong Ju Hoa oko kojeg se bila podigla velika prašina jer je jedan od onih koje je producirala internet platforma „Netfliksa”...

Ovde se s nestrpljenjem očekuje svetska premijera novog filma legendarnog austrijskog reditelja Mihaela Hanekea koji nosi naziv „Srećan kraj”. Od toga zavisi koliko će se promeniti dosadašnje stanje na kritičarskim listama na kojima ubedljivo vodi ruski film „Nevoljeni” Andreja Zvjaginceva kao do sada najbolji na 70. Kanu.