Muke maldivskog raja

Ka­da je ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja da Mal­di­vi­ma, ar­hi­pe­la­gu od oko 1.190 ostr­va sku­če­nih u se­ver­nom de­lu In­dij­skog oke­a­na, pre­ti ne­sta­nak 2100. go­di­ne, tu­ri­sti iz či­ta­vog sve­ta po­hr­li­li su da uži­va­ju na vre­lom, ne­žnom be­li­ča­stom pe­sku uz bes­ko­na­čan po­gled na pla­vi­ča­sto ni­jan­si­ran In­dij­ski oke­an. Pre­ma po­da­ci­ma por­ta­la „Tren­ding eko­no­miks”, nji­hov broj je u stal­nom po­ra­stu od 2012, pa je u ja­nu­a­ru ove go­di­ne za­be­le­žen re­kord od 125.000 tu­ri­sta. Naj­vi­še ih do­la­zi iz In­di­je, Ka­na­de, Ki­ne, Ja­pa­na, Se­ver­ne Ko­re­je, Ne­mač­ke. Po­sled­njih go­di­na, Mal­di­vi su i Sr­bi­ma jed­no od od­re­di­šta za od­mor, po­seb­no za me­de­ni me­sec. 

Dok se tu­ri­sti ne­pre­sta­no sme­nju­ju u uži­va­nju u luk­su­zu ko­ji nu­de broj­ni ri­zor­to­vi na eg­zo­tič­nim ostr­vi­ma, kao i ne­stvar­no le­poj pri­ro­di, lo­kal­no sta­nov­ni­štvo – ko­jeg pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma ima ma­nje od 400.000, stre­pi za op­sta­nak. Prog­no­ze struč­nja­ka o po­di­za­nju ni­voa mo­ra za pe­de­set cen­ti­me­ta­ra do­volj­ne su da uli­ju strah, jer je pro­seč­na nad­mor­ska vi­si­na Mal­di­va, ko­ji va­že za naj­ni­žu dr­ža­va na sve­tu, sa­mo je­dan me­tar. Zbog ovo­ga, vla­sti su do­ne­le od­lu­ku da je­dan deo pri­ho­da od tu­ri­zma ide u po­se­ban fond na­me­njen za ku­po­vi­nu ze­mlje u dru­gim dr­ža­va­ma, pr­ven­stve­no u In­di­ji, na ko­ji­ma će bi­ti pre­se­lje­no sta­nov­ni­štvo.

Ka­ko pre­no­si „Gar­di­jan”, je­dan od pro­ble­ma je­ste za­vi­snost od di­ze­la ko­ji se ko­ri­sti za po­kre­ta­nje ge­ne­ra­to­ra za stru­ju. Struč­nja­ci pred­la­žu da iz­u­zet­no ja­ko sun­ce mo­že bi­ti is­ko­ri­šće­no za stva­ra­nje po­treb­ne ener­gi­je i da ne­ma po­tre­be za go­ri­vom. Kao pro­blem na­vo­di se i emi­si­ja uglje­ni­ka. Po­ve­ća­nje bro­ja le­to­va za glav­ni grad Ma­le – zbog če­stog otva­ra­nja no­vih ri­zor­to­va ko­ji ma­me no­ve tu­ri­ste – ima­ju za po­sle­di­cu još ve­ću emi­si­ju. 

Po­ve­ća­nje tem­pe­ra­tu­re mo­ra uzro­ko­va­la je smrt mno­gih vr­sta ri­ba, što je di­rekt­no uti­ca­lo na bu­džet mno­gih mal­div­skih po­ro­di­ca ko­je iona­ko je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem ba­ve­ći se ri­bo­lo­vom. Upr­kos či­nje­ni­ci da im je stan­dard ve­o­ma ni­zak, sti­če se uti­sak da su Mal­di­vlja­ni ve­o­ma pri­jat­ni i dru­že­lju­bi­vi, kao i da ne bi­ra­ju pri­li­ku da za­ra­de – sprem­ni su da vam „olak­ša­ju” bo­ra­vak u sku­po­ce­nim ri­zor­to­vi­ma ta­ko što vam do­no­se hra­nu i pi­će sa lo­kal­nih ostr­va po znat­no ni­žim ce­na­ma. 

Još uvek se ni­su u pot­pu­no­sti opo­ra­vi­li od cu­na­mi­ja ko­ji je ovu raj­sku ze­mlju po­go­dio 2004. go­di­ne, a či­nje­ni­ca da se kli­ma br­zin­ski me­nja – ne ide im u pri­log.

Izbeljivanje korala – opasno po opstanak podvodnog sveta

Da­nas je iz­u­zet­no te­ško na­ći ša­re­ne ko­ral­ne gre­be­ne po ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­log, Mal­di­vi po­zna­ti. Pla­že su pre­pla­vlje­ne iz­ble­de­lim ko­ra­li­ma ko­je je vo­da iz­ba­ci­la na po­vr­ši­nu i ko­je su po­sle­di­ca dra­stič­nih kli­mat­skih pro­me­na, pr­ven­stve­no vi­so­ke po­vr­šin­ske tem­pe­ra­tu­re mo­ra ko­ja je u jed­nom mo­men­tu pre­šla 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa.

Pre­ma pro­šlo­go­di­šnjim po­da­ci­ma, vi­še od 60 pro­ce­na­ta svih ko­ra­la je iz­ble­de­lo, a u ne­kim de­lo­vi­ma Mal­di­va – čak do 90 pro­ce­na­ta. Iako je pro­ces be­lje­nja fa­sci­nan­tan, u isto vre­me je i opa­san, po­seb­no za op­sta­nak dru­gog bo­ga­tog pod­vod­nog sve­ta In­dij­skog oke­a­na. Upr­kos ovoj, ali i či­nje­ni­ci da je nji­hov pre­nos sa Mal­di­va stro­go ka­žnjiv za­ko­nom, tu­ri­sti vo­le da pro­šver­cu­ju ma­kar i iz­be­lje­ni ko­ral ko­ji će im bi­ti uspo­me­na sa pu­to­va­nja.