Муке малдивског раја

Ка­да је об­ја­вље­на ин­фор­ма­ци­ја да Мал­ди­ви­ма, ар­хи­пе­ла­гу од око 1.190 остр­ва ску­че­них у се­вер­ном де­лу Ин­диј­ског оке­а­на, пре­ти не­ста­нак 2100. го­ди­не, ту­ри­сти из чи­та­вог све­та по­хр­ли­ли су да ужи­ва­ју на вре­лом, не­жном бе­ли­ча­стом пе­ску уз бес­ко­на­чан по­глед на пла­ви­ча­сто ни­јан­си­ран Ин­диј­ски оке­ан. Пре­ма по­да­ци­ма пор­та­ла „Трен­динг еко­но­микс”, њи­хов број је у стал­ном по­ра­сту од 2012, па је у ја­ну­а­ру ове го­ди­не за­бе­ле­жен ре­корд од 125.000 ту­ри­ста. Нај­ви­ше их до­ла­зи из Ин­ди­је, Ка­на­де, Ки­не, Ја­па­на, Се­вер­не Ко­ре­је, Не­мач­ке. По­след­њих го­ди­на, Мал­ди­ви су и Ср­би­ма јед­но од од­ре­ди­шта за од­мор, по­себ­но за ме­де­ни ме­сец. 

Док се ту­ри­сти не­пре­ста­но сме­њу­ју у ужи­ва­њу у лук­су­зу ко­ји ну­де број­ни ри­зор­то­ви на ег­зо­тич­ним остр­ви­ма, као и не­ствар­но ле­пој при­ро­ди, ло­кал­но ста­нов­ни­штво – ко­јег пре­ма по­след­њим по­да­ци­ма има ма­ње од 400.000, стре­пи за оп­ста­нак. Прог­но­зе струч­ња­ка о по­ди­за­њу ни­воа мо­ра за пе­де­сет цен­ти­ме­та­ра до­вољ­не су да ули­ју страх, јер је про­сеч­на над­мор­ска ви­си­на Мал­ди­ва, ко­ји ва­же за нај­ни­жу др­жа­ва на све­ту, са­мо је­дан ме­тар. Због ово­га, вла­сти су до­не­ле од­лу­ку да је­дан део при­хо­да од ту­ри­зма иде у по­се­бан фонд на­ме­њен за ку­по­ви­ну зе­мље у дру­гим др­жа­ва­ма, пр­вен­стве­но у Ин­ди­ји, на ко­ји­ма ће би­ти пре­се­ље­но ста­нов­ни­штво.

Ка­ко пре­но­си „Гар­ди­јан”, је­дан од про­бле­ма је­сте за­ви­сност од ди­зе­ла ко­ји се ко­ри­сти за по­кре­та­ње ге­не­ра­то­ра за стру­ју. Струч­ња­ци пред­ла­жу да из­у­зет­но ја­ко сун­це мо­же би­ти ис­ко­ри­шће­но за ства­ра­ње по­треб­не енер­ги­је и да не­ма по­тре­бе за го­ри­вом. Као про­блем на­во­ди се и еми­си­ја угље­ни­ка. По­ве­ћа­ње бро­ја ле­то­ва за глав­ни град Ма­ле – због че­стог отва­ра­ња но­вих ри­зор­то­ва ко­ји ма­ме но­ве ту­ри­сте – има­ју за по­сле­ди­цу још ве­ћу еми­си­ју. 

По­ве­ћа­ње тем­пе­ра­ту­ре мо­ра узро­ко­ва­ла је смрт мно­гих вр­ста ри­ба, што је ди­рект­но ути­ца­ло на бу­џет мно­гих мал­див­ских по­ро­ди­ца ко­је иона­ко је­два са­ста­вља­ју крај с кра­јем ба­ве­ћи се ри­бо­ло­вом. Упр­кос чи­ње­ни­ци да им је стан­дард ве­о­ма ни­зак, сти­че се ути­сак да су Мал­ди­вља­ни ве­о­ма при­јат­ни и дру­же­љу­би­ви, као и да не би­ра­ју при­ли­ку да за­ра­де – спрем­ни су да вам „олак­ша­ју” бо­ра­вак у ску­по­це­ним ри­зор­то­ви­ма та­ко што вам до­но­се хра­ну и пи­ће са ло­кал­них остр­ва по знат­но ни­жим це­на­ма. 

Још увек се ни­су у пот­пу­но­сти опо­ра­ви­ли од цу­на­ми­ја ко­ји је ову рај­ску зе­мљу по­го­дио 2004. го­ди­не, а чи­ње­ни­ца да се кли­ма бр­зин­ски ме­ња – не иде им у при­лог.

Избељивање корала – опасно по опстанак подводног света

Да­нас је из­у­зет­но те­шко на­ћи ша­ре­не ко­рал­не гре­бе­не по ко­ји­ма су, из­ме­ђу оста­лог, Мал­ди­ви по­зна­ти. Пла­же су пре­пла­вље­не из­бле­де­лим ко­ра­ли­ма ко­је је во­да из­ба­ци­ла на по­вр­ши­ну и ко­је су по­сле­ди­ца дра­стич­них кли­мат­ских про­ме­на, пр­вен­стве­но ви­со­ке по­вр­шин­ске тем­пе­ра­ту­ре мо­ра ко­ја је у јед­ном мо­мен­ту пре­шла 35 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са.

Пре­ма про­шло­го­ди­шњим по­да­ци­ма, ви­ше од 60 про­це­на­та свих ко­ра­ла је из­бле­де­ло, а у не­ким де­ло­ви­ма Мал­ди­ва – чак до 90 про­це­на­та. Иако је про­цес бе­ље­ња фа­сци­нан­тан, у исто вре­ме је и опа­сан, по­себ­но за оп­ста­нак дру­гог бо­га­тог под­вод­ног све­та Ин­диј­ског оке­а­на. Упр­кос овој, али и чи­ње­ни­ци да је њи­хов пре­нос са Мал­ди­ва стро­го ка­жњив за­ко­ном, ту­ри­сти во­ле да про­швер­цу­ју ма­кар и из­бе­ље­ни ко­рал ко­ји ће им би­ти успо­ме­на са пу­то­ва­ња.