Sedi žaba sama...

Ne živi u bari, češće hoda nego što skače, ne krekeće, a ipak je žaba, i to - krastača. Ovaj neobični vodozemac je najveća žaba Evrope. Osim na Starom kontinentu, može se pronaći i u Aziji i severozapadnoj Africi. Telo žabe krastače je široko i pljosnato, prekriveno bradavicama. Koža joj može biti maslinastozelena, siva, braon ili žućkasta, što zavisi od pola i starosti životinje, ali i od njene životne sredine, pošto teži da se što bolje uklopi u okolinu. Iza narandžastih očiju ima dve žlezde iz kojih luči toksin neprijatnog mirisa zbog kojeg je grabljivci izbegavaju. Ova supstanca ne smeta jedino belouškama i ježevima.
Zbog svog izgleda, žaba krastača je omražena kod ljudi, mada je veoma korisno imati je u vrtu.

Obično sedi i čeka da naiđe plen, koji lovi tako što munjevito ispruži svoj lepljivi jezik, dugačak oko dva i po centimetra. U bezubim ustima žabe u trenutku se nađu pauk, muva, komarac, crvić, a veći primerci ulove i poneku omanju zmiju ili miša. Za jedan dan krastača pojede onoliko koliko je i sama teška. Pošto tokom celog života raste, redovno presvlači kožu, koju zatim obično pojede.

Ova velika žaba je noćna životinja. Dan provodi u plitkoj jami, skrivenoj među korenjem, kamenjem ili travom. Najaktivnija je u kišnim noćima, posle kojih se ponekad i preko dana zadrži van svog skloništa. Iako voli vlagu, retko živi kraj vode. Jedino u sezoni parenja boravi u blizini bara, jezeraca i sporijih vodenih tokova. Krajem marta, kad se probudi iz zimskog sna, polazi ka vodi da produži vrstu.

Često se desi da mužjaci, tražeći ženku, u zabuni skoče na pripadnika istog pola. Krastavi žabac se tada oglasi glasnim kreketanjem i daje "zavodniku" do znanja da je pogrešio - ženke nikada ne krekeću. U potrazi za što krupnijom ženkom mužjaci umeju i da preteraju: ponekad se i desetorica ustreme na jednu žabu, koja se udavi u vodi ili ugine, prignječena gomilom žabaca. Kada se žabe spare, ženka ispušta lepljivu nit prepunu jajašaca, kojih ima od šest stotina do četiri hiljade. Pošto ih mužjak oplodi, par provede još nekoliko dana blizu vode, a zatim žabe odlaze, svaka na svoju stranu. Ostatak godine provode usamljene, a već početkom oktobra traže toplo skrovište u kojem će prespavati zimu.

Punoglavci se izlegu iz jaja posle desetak dana, a dva do tri meseca kasnije, zavisno od temperature vode i količine hrane koja im je dostupna, mlade žabice napuštaju baru u kojoj su se izlegle. Uprkos tome što nemaju mnogo neprijatelja, svega će ih nekoliko dostići polnu zrelost i dobiti sopstvene mladunce. Žabe krastače mogu da žive i četrdesetak godina, koliko su doživele neke koje su čuvane u zatočeništvu.