Седи жаба сама...

Не живи у бари, чешће хода него што скаче, не крекеће, а ипак је жаба, и то - крастача. Овај необични водоземац је највећа жаба Европе. Осим на Старом континенту, може се пронаћи и у Азији и северозападној Африци. Тело жабе крастаче је широко и пљоснато, прекривено брадавицама. Кожа јој може бити маслинастозелена, сива, браон или жућкаста, што зависи од пола и старости животиње, али и од њене животне средине, пошто тежи да се што боље уклопи у околину. Иза наранџастих очију има две жлезде из којих лучи токсин непријатног мириса због којег је грабљивци избегавају. Ова супстанца не смета једино белоушкама и јежевима.
Због свог изгледа, жаба крастача је омражена код људи, мада је веома корисно имати је у врту.

Обично седи и чека да наиђе плен, који лови тако што муњевито испружи свој лепљиви језик, дугачак око два и по центиметра. У безубим устима жабе у тренутку се нађу паук, мува, комарац, црвић, а већи примерци улове и понеку омању змију или миша. За један дан крастача поједе онолико колико је и сама тешка. Пошто током целог живота расте, редовно пресвлачи кожу, коју затим обично поједе.

Ова велика жаба је ноћна животиња. Дан проводи у плиткој јами, скривеној међу корењем, камењем или травом. Најактивнија је у кишним ноћима, после којих се понекад и преко дана задржи ван свог склоништа. Иако воли влагу, ретко живи крај воде. Једино у сезони парења борави у близини бара, језераца и споријих водених токова. Крајем марта, кад се пробуди из зимског сна, полази ка води да продужи врсту.

Често се деси да мужјаци, тражећи женку, у забуни скоче на припадника истог пола. Крастави жабац се тада огласи гласним крекетањем и даје "заводнику" до знања да је погрешио - женке никада не крекећу. У потрази за што крупнијом женком мужјаци умеју и да претерају: понекад се и десеторица устреме на једну жабу, која се удави у води или угине, пригњечена гомилом жабаца. Када се жабе спаре, женка испушта лепљиву нит препуну јајашаца, којих има од шест стотина до четири хиљаде. Пошто их мужјак оплоди, пар проведе још неколико дана близу воде, а затим жабе одлазе, свака на своју страну. Остатак године проводе усамљене, а већ почетком октобра траже топло скровиште у којем ће преспавати зиму.

Пуноглавци се излегу из јаја после десетак дана, а два до три месеца касније, зависно од температуре воде и количине хране која им је доступна, младе жабице напуштају бару у којој су се излегле. Упркос томе што немају много непријатеља, свега ће их неколико достићи полну зрелост и добити сопствене младунце. Жабе крастаче могу да живе и четрдесетак година, колико су доживеле неке које су чуване у заточеништву.