Jedinstvo Zapada na ispitu u Taormini

Mogu li lideri sedam država (SAD, Italija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Japan) uopšte da se slože oko

poželjnog kursa svetskih trgovinskih odnosa? Značaja klimatskih promena za globalnu privredu i zdravlje planete? Borbe protiv terorizma? Neophodne strategije i taktike protiv migrantskih kriza?

Pretnji Severne Koreje? Ili oko smisla daljih sankcija prema Rusiji?

Trampova Bela kuća i ostatak Zapada združen u G-7, o ovim bremenitim temama koje su glavne na dnevnom redu skupa u Taormini, unapred imaju – sem oko borbe protiv terorizma – vidno suprotstavljena mišljenja.

Tako je na primer domaćin samita Italija izabrala Siciliju za adresu okupljanja, da bi skrenula pažnju učesnicima na ozbiljnost migrantske krize. Američki zvaničnici uključeni u oblikovanje završnog saopštenja zapretili su da lider SAD neće potpisati taj dokument ukoliko u njemu bude stavka koja obavezuje Ameriku da ubuduće primi više izbeglica, preneo je Rojters.

Očekivanja učesnika samita G-7 od međusobnih razgovora teskobno su skromna, o čemu svedoči i najava organizatora da će završni kominike imati manje od 10 stranica. Poređenja radi, prošli samit G-7 u Japanu zaokružen je zajedničkim dokumentom na 32 strane.

Da li je Donald Tramp rad da preispita svoje predizborne stavove: o primarnom angažovanju Vašingtona na zaštiti ekonomskih interesa Amerike, ili o „obmanjujućim parolama” privrednih rivala o štetnim klimatskim promenama? Hoće li se novi šef Bele kuće prikloniti proceni Donalda Tuska da Zapad mora biti jedinstven u održanju sankcija prema Rusiji zbog zbivanja u Ukrajini? Da li će novi američki predsednik u Taormini postaviti pitanje smisla G-7, odnosno da li će predložiti da se ovoj formaciji globalno ekonomski uticajnih država pridruže Kina i Rusija, kao što strepi japanski dnevnik „Mainiči“.

„G-7 je predvodio svet promovišući zajedničke vrednosti poput slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona, gde je do sada Amerika igrala ulogu protagoniste. Dosadašnje izjave predsednika Trampa dovode ovaj kurs u pitanje“, navodi „Mainiči“ u jučerašnjem uvodniku.

Trampova politička nepredvidivost izazivala je juče sličnu strepnju i među zapadnim posmatračima samita G-7.

„Samit G-7 je u suštini okrenut ograničavanju štete izazvane strepnjom američkih partnera da bi Trampovo predsedništvo moglo da podrije arhitekturu globalnog poretka uspostavljenu nakon Drugog svetskog rata“, procenjuje agencija AFP.

Kako god bilo, ishod samita G-7 na Siciliji bio je juče nepredvidiv, posebno nakon Trampovog istupanja u Briselu u četvrtak gde je, po oceni Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, američki predsednik „na banalnom engleskom jeziku“ optužio nemačku privredu za vrlo loše poslovno ponašanje, preveliki suficit i nedopustivo zasipanje američkog tržišta nemačkim automobilima.

Inače, razgovori američkog lidera Donalda Trampa sa šest lidera Zapada upriličeni su na kraju prve međunarodne turneje novog predsednika SAD, započete prošle sedmice u Saudijskoj Arabiji. I dok su prethodna poglavlja Trampove turneje po Saudijskoj Arabiji, Izraelu, palestinskim teritorijama i Vatikanu protekla u otmenoj atmosferi, Trampov iskorak u Evropu – započet u četvrtak u Briselu – zapadnim partnerima Vašingtona već je podigao pritisak grubom primedbom da bi mogli da smanje dug NATO-u od 119 milijardi dolara.

Poruka novog lidera Amerike sekstetu u hotelu „San Domeniko palas“ umnogome će otkriti dalji odnos Vašingtona prema Zapadu – i prema multipolarnom svetu novog veka.