Јединство Запада на испиту у Таормини

Могу ли лидери седам држава (САД, Италија, Немачка, Велика Британија, Француска, Канада, Јапан) уопште да се сложе око

пожељног курса светских трговинских односа? Значаја климатских промена за глобалну привреду и здравље планете? Борбе против тероризма? Неопходне стратегије и тактике против мигрантских криза?

Претњи Северне Кореје? Или око смисла даљих санкција према Русији?

Трампова Бела кућа и остатак Запада здружен у Г-7, о овим бременитим темама које су главне на дневном реду скупа у Таормини, унапред имају – сем око борбе против тероризма – видно супротстављена мишљења.

Тако је на пример домаћин самита Италија изабрала Сицилију за адресу окупљања, да би скренула пажњу учесницима на озбиљност мигрантске кризе. Амерички званичници укључени у обликовање завршног саопштења запретили су да лидер САД неће потписати тај документ уколико у њему буде ставка која обавезује Америку да убудуће прими више избеглица, пренео је Ројтерс.

Очекивања учесника самита Г-7 од међусобних разговора тескобно су скромна, о чему сведочи и најава организатора да ће завршни коминике имати мање од 10 страница. Поређења ради, прошли самит Г-7 у Јапану заокружен је заједничким документом на 32 стране.

Да ли је Доналд Трамп рад да преиспита своје предизборне ставове: о примарном ангажовању Вашингтона на заштити економских интереса Америке, или о „обмањујућим паролама” привредних ривала о штетним климатским променама? Хоће ли се нови шеф Беле куће приклонити процени Доналда Туска да Запад мора бити јединствен у одржању санкција према Русији због збивања у Украјини? Да ли ће нови амерички председник у Таормини поставити питање смисла Г-7, односно да ли ће предложити да се овој формацији глобално економски утицајних држава придруже Кина и Русија, као што стрепи јапански дневник „Маиничи“.

„Г-7 је предводио свет промовишући заједничке вредности попут слободе, демократије, поштовања људских права и владавине закона, где је до сада Америка играла улогу протагонисте. Досадашње изјаве председника Трампа доводе овај курс у питање“, наводи „Маиничи“ у јучерашњем уводнику.

Трампова политичка непредвидивост изазивала је јуче сличну стрепњу и међу западним посматрачима самита Г-7.

„Самит Г-7 је у суштини окренут ограничавању штете изазване стрепњом америчких партнера да би Трампово председништво могло да подрије архитектуру глобалног поретка успостављену након Другог светског рата“, процењује агенција АФП.

Како год било, исход самита Г-7 на Сицилији био је јуче непредвидив, посебно након Трамповог иступања у Бриселу у четвртак где је, по оцени Жан-Клода Јункера, председника Европске комисије, амерички председник „на баналном енглеском језику“ оптужио немачку привреду за врло лоше пословно понашање, превелики суфицит и недопустиво засипање америчког тржишта немачким аутомобилима.

Иначе, разговори америчког лидера Доналда Трампа са шест лидера Запада уприличени су на крају прве међународне турнеје новог председника САД, започете прошле седмице у Саудијској Арабији. И док су претходна поглавља Трампове турнеје по Саудијској Арабији, Израелу, палестинским територијама и Ватикану протекла у отменој атмосфери, Трампов искорак у Европу – започет у четвртак у Бриселу – западним партнерима Вашингтона већ је подигао притисак грубом примедбом да би могли да смање дуг НАТО-у од 119 милијарди долара.

Порука новог лидера Америке секстету у хотелу „Сан Доменико палас“ умногоме ће открити даљи однос Вашингтона према Западу – и према мултиполарном свету новог века.