Kralj trgova i koalicija
Kada je nedavno sumirao svoju političku biografiju, rekao je da bi u nekim prošlim vremena govorio tiše i izbegao metafore i opasne reči. Uprkos ovoj poruci Vuka Draškovića, njegovim Srpskim pokretom obnove javnost se prethodnih dana bavila baš zbog razmene oštrih reči, isključenja visokorangiranih funkcionera i raskola. Novi potres u SPO-u njihov lider prokomentarisao je rečima da ga je „sramota da govori o sramoti”.
Okretanje leđa čoveku koji je na čelu SPO-a već 27 godina, čime je stekao gotovo status političke institucije u Srbiji, protumačeno je kao otpor u vrhu stranke prozapadnom kursu i zalaganju za ulazak u NATO.
Umesto o unutrašnjim podelama, sam Drašković u poslednje vreme češće je govorio o raspadu Jugoslavije i svojoj knjizi o tim zbivanjima, pod nazivom „Ko je ubio Katarinu”. „Smatrao sam Jugoslaviju večnom. Ja sam kao nacionalista tada zagovarao neke stavove za koje sam verovao da su u interesu poboljšanja prava Srba, ali nikako na štetu prava drugih”, rekao je Drašković o burnim istorijskim događajima, čiji je bio ne samo svedok, već i direktan učesnik.
Bilo je to doba kada je ovaj književnik, političar i bivši novinar Tanjuga, rođen 29. novembra 1946, uvodio kult Ravne gore i četničkog pokreta Draže Mihailovića, a jedinica SPO-a pod nazivom Srpska garda krstarila zapadnim srpskim zemljama. Obnavljajući višestranačje i prizivajući povratak kralja u Srbiju, Drašković je i sam krunisan za „kralja trgova” i masovnih protesta, 9. marta 1991. godine. O njemu su pevali: „I tri puka Draškovića Vuka”, kao nastavak „Od Topole, pa do Ravne Gore”.
Aktivan je, međutim, bio i u Savezu komunista, što mu nije smetalo da se 1989. nađe među osnivačima Srpske narodne obnove. Ipak, ubrzo ju je napustio i u martu 1990. ujedinio se sa Srpskim slobodarskim pokretom Vojislava Šešelja. Ostala je fotografija na kojoj udruženim snagama skidaju sa zida sliku Josipa Broza Tita. Novi savez, osnažen kumstvom, nazvan je Srpskim pokretom obnove. Politička ljubav trajala je kratko – Šešelj je otišao svojim putem.
Drašković je dvaput hapšen, tokom martovskih događaja 1991. i u junu 1993, zajedno sa suprugom Danicom. Retko ko je tada mogao da nasluti da će 1999. postati potpredsednik Savezne vlade, u koaliciji sa Slobodanom Miloševićem. Ubrzo je napustio vlast i doživeo dva pokušaja atentata.
Ni u DOS-u nije pronašao politički mir, pa je istupio pre 5. oktobra. Na velika vrata ušao je ponovo u parlament 2003, u koaliciji sa starim saborcem Veljom Ilićem. Tako mu je poveren i mandat ministra spoljnih poslova SCG, a kasnije i Srbije. Ostaće upamćen po prvom sporazumu Srbije i NATO. Pridružio se 2008. Borisu Tadiću, a 2012. Čedomiru Jovanoviću, da bi dve godine kasnije bio uključen na izbornu listu SNS-a, s kojim je u koaliciji do danas.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
