„Zlatna palma” švedskom filmu
Kan – Međunarodni žiri, predvođen legendarnim Špancem Pedrom Almodovarom, „Zlatnu palmu” za najbolji film 70. Kana dodelio je Šveđaninu Rubenu Ustlundu za zanimljiv i maštovito režiran, iako podugački „Kvadrat”, koji je, ruku na srce, i bio jedan od najboljih filmova u popriličnoj bledoj jubilarnoj festivalskoj sezoni.
U najkraćem, za odluke Almodovarovog žirija moglo bi se reći da su pravične, nagrađeni su svi bolji filmovi u selekciji, mada po redosledu nagrada ne i sasvim adekvatno.
Recimo, festivalski gran-pri zasluženo je pripao Robinu Kampiju za francuski film „120 otkucaja u minuti”, o borbi gej-aktivista za humaniji pristup obolelima od AIDS-a i bolje zdravstvene uslove za njih tokom osamdesetih godina prošlog veka u Parizu. Ovaj film osvojio je i nagradu žirija međunarodne kritike Fipresci.
U slučaju nagrade za najbolju režiju, koja je pripala Sofiji Kopoli za film „Prevaren”, period dramu iz vremena američkog građanskog rata, u kojem igra i Nikol Kidman (kojoj je pripala Specijalna nagrada jubilarnog festivala), može se staviti znak pitanja. Primerenija bi za nju bila Nagrada žirija, koju je, na opšte iznenađenje i razočaranje, osvojio ruski reditelj Andrej Zvjagincev za film „Nevoljeni”, koji je, bez sumnje, bio najbolji na 70. Kanskom festivalu. Zvajgincevu je i za prethodni film „Levijatan” izmakla „palma” (dobio je nagradu za najbolji scenario) i, ako je ni sad nije osvojio, neizvesno je da li će ikada.
Kao što se i moglo predvideti, i to sa velikim pokrićem, nagradu za najbolju žensku rolu osvojila je zasluženo Dajana Kruger, za vanserijsku ulogu mlade nemačke majke Katje koja je izgubila porodicu u bombaškom napadu neonacista, u izuzetno provokativnom filmu „Niotkuda” („Aus dem nichts”) Fatiha Akina, nemačkog reditelja turskog porekla. Za najbolju mušku ulogu kansku nagradu, baš kao što je takođe „Politika” predvidela, osvojio je Hoakim Feniks za izvrsno odigranu ulogu osvetnika u žestokom filmu „Vi zapravo nikada niste bili ovde” („You Were Never Really Here”), škotske rediteljke Lin Remzi. Oba ova filma bila su prikazana u samoj festivalskoj završnici.
Nagradu za najbolji scenario osvojio je grčki reditelj Jorgos Lantimos za priču „Ubijanje svetog jelena”, film koji je mnogo bolje režirao nego što ga je napisao, u šta će se uveriti i srpska publika, jer je i Lantimosov film, baš kao i filmovi Ustlunda, Zvjaginceva, Kopole i Kampija, otkupljen za prikazivanje u Srbiji (distributerska kuća „Megakom film”).
Žiri paralelnog takmičarskog programa „Izvestan pogled”, kojim je predsedavala američka glumica Uma Turman, za najbolji je proglasio iranski film „Čovek od integriteta” Mohameda Rasulofa, a nagradio je i glumicu Jasmin Trinku (za ulogu u filmu „Fortunata” Serđa Kastelita) i reditelje Matjea Almarika („Barbara”) i Tejlora Šeridena („Zimska reka”). Žiri programa Sinefondasion (studentski i kratki filmovi), pod vođstvom rumunskog reditelja Kristijana Munđijua, pobedničkim je proglasio kratki belgijski film „Pol je ovde” Valentine Morel.
Italijanska diva Monika Beluči bila je ceremonijal majstor i završne kanske večeri i svoj posao je obavila izvrsno.
Ovogodišnji, 70. Kan ostaće zapamćen više po nesvakidašnjem obezbeđenju nego po dobrim filmovima, ali i po instalaciji virtuelne realnosti „Meso i pesak” Alehandra Gonzalesa Injaritua, koja je upravo ovde imala svoju pretpremijeru.
Autori srpskih filmova koji su bili prikazani na Maršeu (filmska pijaca), u okviru projekta „ACID”, zadovoljni su se vratili kući posle ukazane prilike da se predstave potencijalnim francuskim kupcima. Zadovoljna je svojim kanskim nastupom i projekcijom filma „Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića i naša glumica Olivera Katarina, a najzadovoljniji naši filmski biznismeni – producent Miroslav Mogorović i distributer Igor Stanković. Oni su u Kanu bili i najraspoloženiji i najneumorniji. Ništa ih nije moglo ni poremetiti ni zaustaviti. Dobitnički je ovo tandem.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
