Vokeru sam izneo naš plan i zahteve Beogradu

Musliju je izjavio da Bujanovac nije Srbija, da živi u Preševskoj dolini koja treba da se oslobodi, a čak je i Nišanija „potčinio” Rami. Ipak niste reagovali. Zašto?

Nije prvi put da se u Srbiji podižu tenzije i bura kada je reč o Albancima i njihovim pravima. Pokušava se veštački da se napravi problem samo da se Albanci i njihovi legitimni zahtevi prema Beogradu diskredituju. Svi prave priču od toga da je Muslijuov „predsednik Edi Rama”, a niko ne kaže da, jednako kao Musliju, ni oni koji protestuju po Beogradu ne smatraju Vučića za svog predsednika. Zašto se takvim pitanjima pridaje nacionalni ton? Po meni, razlog je u tome da se naši legitimni zahtevi, koje godinama ističemo prema Beogradu, diskredituju, prvenstveno u očima međunarodne zajednice. Mi, navodno, živimo u društvu u kojem svako može da kaže šta oseća i misli.

Opozicija u SO Bujanovac kaže da nema investitora jer nema ekonomske i političke stabilnosti i da bi sve bilo drugačije da Jonuz Musliju nije deo vladajuće većine?

Još nisam sreo opoziciju koja hvali vlast, pa ni naša opozicija nije izuzetak. Da ne zaboravimo, deo sadašnje opozicije je bivša vlast. Svesni smo da bez konstantne i direktne pomoći države teško možemo da napravimo veliki iskorak u ekonomskom razvoju. Za sada se ne možemo pohvaliti upornošću države da to i čini.

Skoro ste se u Gnjilanu sastali sa bivšim šefom misije OEBS-a na Kosovu Vilijamom Vokerom. Da vam je pominjao svoj plan o projektu „velike Albanije”?

Sa ambasadorom Vokerom razgovarali smo o situaciji u našim opštinama, o našim zahtevima prema centralnim vlastima u Beogradu u vidu „Plana od sedam tačaka” i našim nastojanjima da poboljšamo položaj Albanaca ovih opština u sklopu procesa evrointegracija.

U javnosti se može čuti da ste sve više okrenuti Prištini i Tirani, a sve manje Beogradu, da gotovo i nema vaših susreta sa predstavnicima srpskih vlasti?

Imamo zagarantovano pravo za saradnju i sa Prištinom i sa Tiranom, to nam ne može niko uskratiti. Moja nastojanja u sklopu ovih aktivnosti jesu da ubedim i Prištinu i Tiranu da budu prisutne u našoj opštini i kroz konkretne projekte. Živimo u vremenu kada deklarativna podrška više nije dovoljna. U tom cilju i dalje ću insistirati na ovakvim zahtevima. Naša komunikacija, kao jedinice lokalne samouprave, sa Beogradom jeste svakodnevna. Već smo dobili nekoliko infrastrukturnih grantova iz ministarstava. Naš prioritet je da ubedimo vlasti u Beogradu da se nastavi dijalog za „Plan od sedam tačaka”, koji je ključan za stabilnost regiona.

Susreli ste se i sa gradonačelnicima Kosovske Mitrovice i Gnjilana. Koje poruke sa tih sastanaka možete da pošaljete stanovnicima opštine?

Predsednik Mitrovice bio je ovde u sklopu posete koju je imao u Preševu. Razgovarano je o mogućnostima ekonomske i kulturne saradnje dveju opština koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Posetu predsednika Gnjilana treba sagledavati kao posetu susedne opštine s kojom u budućnosti možemo razviti dobre odnose kroz zajedničke infrastrukturne i kulturne projekte, kao i projekte međuopštinske saradnje sa kojima se možemo pojaviti pri fondovima EU.

Najavljivan je dolazak investitora, otvaranje novih radnih mesta, ali ih za sada nema?

Lokalna samouprava je odgovorna u obezbeđivanju uslova za ekonomski razvoj, ali nema ingerencija u procesu privatizacije. Ne može ona da utiče na investitore koji dolaze u Beograd. Ono što je u našoj nadležnosti i moći, lokalni budžet, pokušavamo da iskoristimo upravo za takve namene. Ove godine opredelili smo 23 miliona za poljoprivredu, 25 miliona za stručno usavršavanje mladih kadrova, 10 miliona za subvencije biznisu. To je injekcija koja će pomoći razvoju poljoprivrede. Ako se pokaže uspešnom, naša namera je da ove iznose povećamo naredne godine.