Вокеру сам изнео наш план и захтеве Београду

Муслију је изјавио да Бујановац није Србија, да живи у Прешевској долини која треба да се ослободи, а чак је и Нишанија „потчинио” Рами. Ипак нисте реаговали. Зашто?

Није први пут да се у Србији подижу тензије и бура када је реч о Албанцима и њиховим правима. Покушава се вештачки да се направи проблем само да се Албанци и њихови легитимни захтеви према Београду дискредитују. Сви праве причу од тога да је Муслијуов „председник Еди Рама”, а нико не каже да, једнако као Муслију, ни они који протестују по Београду не сматрају Вучића за свог председника. Зашто се таквим питањима придаје национални тон? По мени, разлог је у томе да се наши легитимни захтеви, које годинама истичемо према Београду, дискредитују, првенствено у очима међународне заједнице. Ми, наводно, живимо у друштву у којем свако може да каже шта осећа и мисли.

Опозиција у СО Бујановац каже да нема инвеститора јер нема економске и политичке стабилности и да би све било другачије да Јонуз Муслију није део владајуће већине?

Још нисам срео опозицију која хвали власт, па ни наша опозиција није изузетак. Да не заборавимо, део садашње опозиције је бивша власт. Свесни смо да без константне и директне помоћи државе тешко можемо да направимо велики искорак у економском развоју. За сада се не можемо похвалити упорношћу државе да то и чини.

Скоро сте се у Гњилану састали са бившим шефом мисије ОЕБС-а на Косову Вилијамом Вокером. Да вам је помињао свој план о пројекту „велике Албаније”?

Са амбасадором Вокером разговарали смо о ситуацији у нашим општинама, о нашим захтевима према централним властима у Београду у виду „Плана од седам тачака” и нашим настојањима да побољшамо положај Албанаца ових општина у склопу процеса евроинтеграција.

У јавности се може чути да сте све више окренути Приштини и Тирани, а све мање Београду, да готово и нема ваших сусрета са представницима српских власти?

Имамо загарантовано право за сарадњу и са Приштином и са Тираном, то нам не може нико ускратити. Моја настојања у склопу ових активности јесу да убедим и Приштину и Тирану да буду присутне у нашој општини и кроз конкретне пројекте. Живимо у времену када декларативна подршка више није довољна. У том циљу и даље ћу инсистирати на оваквим захтевима. Наша комуникација, као јединице локалне самоуправе, са Београдом јесте свакодневна. Већ смо добили неколико инфраструктурних грантова из министарстава. Наш приоритет је да убедимо власти у Београду да се настави дијалог за „План од седам тачака”, који је кључан за стабилност региона.

Сусрели сте се и са градоначелницима Косовске Митровице и Гњилана. Које поруке са тих састанака можете да пошаљете становницима општине?

Председник Митровице био је овде у склопу посете коју је имао у Прешеву. Разговарано је о могућностима економске и културне сарадње двеју општина које се суочавају са сличним изазовима. Посету председника Гњилана треба сагледавати као посету суседне општине с којом у будућности можемо развити добре односе кроз заједничке инфраструктурне и културне пројекте, као и пројекте међуопштинске сарадње са којима се можемо појавити при фондовима ЕУ.

Најављиван је долазак инвеститора, отварање нових радних места, али их за сада нема?

Локална самоуправа је одговорна у обезбеђивању услова за економски развој, али нема ингеренција у процесу приватизације. Не може она да утиче на инвеститоре који долазе у Београд. Оно што је у нашој надлежности и моћи, локални буџет, покушавамо да искористимо управо за такве намене. Ове године определили смо 23 милиона за пољопривреду, 25 милиона за стручно усавршавање младих кадрова, 10 милиона за субвенције бизнису. То је инјекција која ће помоћи развоју пољопривреде. Ако се покаже успешном, наша намера је да ове износе повећамо наредне године.