Zašto Đerdap mora da se čisti

Sa velikim padavinama i topljenjem snega na Alpima i balkanskim planinama, sve reke koje se ulivaju u Dunav donose veliku količinu drvenog, komunalnog otpada. Sve se to gomila, pa se na HE „Đerdap 1“ stvaraju velika ostrva otpada koji ugrožava rad postrojenja, jer smanjuje protok vode u protočnim do gigantskih turbina. 

Ispred turbina su velike rešetke koje štite da otpad ne prođe i ošteti lopatice turbine. Rešetke se stalno začepljuju, zbog čega se zaustavljaju pojedini agregati, pa se specijalnim čistilicama nanos čisti, dubinski ili površinski. Na principu veštačke ruke i u otvorenom položaju, spuštaju se do donjeg praga rešetki, pažljivo se izvlači i ubacuje otpad na transportna sredstva i prebacuje na deponiju ispod antičkog nalazišta „Dijana“. Operacija čišćenja se vrši uz dozvolu glavnog dispečera u Beogradu.

Čišćenje traje po nekoliko sati, a svaki sat zaustavljanja jednog agregata na Đerdapu znači 200 megavata manje, koliko iznosi potrošnja jednog grada od 100.000 stanovnika. Tu manju potrošnju treba nadoknaditi iz drugih energetskih objekata. Zaustavljanje pa pokretanje moćnog agregata nije jednostavno, jer su potrebne tehničke pripreme.

Sve to mnogo košta, a oštećenja na rešetkama su velika pa se zbog remontovanja moraju izvlačiti. Na deponiji kod Sipa trenutno ima nekoliko hiljada kubika drvene mase i drugog otpada. Deponija je ograđena i pod video nadzorom. Raspisivani su tenderi za otkup, ali je malo je zainteresovanih jer je to meka drvna masa. Aktuelni pelet se pravi samo od tvrde drvene mase. Ovaj problem je prisutan na svim hidro- energetskim

objektima ali je najizraženiji na Đerdapu, jer ima veliki sliv. Vodene struje Dunava su takve da sav evropski otpad gomila na srpskom delu elektrane,  a na rumunskoj strani skoro da ga nema. Čistija reka znači više megavata, zbog čega bi trebalo trebalo izgraditi pogon za reciklažu dunavskog otpada, što podrazumeva i poreske olakšice i  subvencije.

Osim navedenog problema, ni revitalizacija HE „Đerdap 1” započeta 2009. nije Završena u predviđenom roku, krajem 2015, pa je produžena do 2018, a do sada je urađeno oko 70 odsto predviđenih radova. 

* dipl. inž. elektrotehnike iz Kladova