Зашто Ђердап мора да се чисти

Са великим падавинама и топљењем снега на Алпима и балканским планинама, све реке које се уливају у Дунав доносе велику количину дрвеног, комуналног отпада. Све се то гомила, па се на ХЕ „Ђердап 1“ стварају велика острва отпада који угрожава рад постројења, јер смањује проток воде у проточним до гигантских турбина. 

Испред турбина су велике решетке које штите да отпад не прође и оштети лопатице турбине. Решетке се стално зачепљују, због чега се заустављају поједини агрегати, па се специјалним чистилицама нанос чисти, дубински или површински. На принципу вештачке руке и у отвореном положају, спуштају се до доњег прага решетки, пажљиво се извлачи и убацује отпад на транспортна средства и пребацује на депонију испод античког налазишта „Дијана“. Операција чишћења се врши уз дозволу главног диспечера у Београду.

Чишћење траје по неколико сати, а сваки сат заустављања једног агрегата на Ђердапу значи 200 мегавата мање, колико износи потрошња једног града од 100.000 становника. Ту мању потрошњу треба надокнадити из других енергетских објеката. Заустављање па покретање моћног агрегата није једноставно, јер су потребне техничке припреме.

Све то много кошта, а оштећења на решеткама су велика па се због ремонтовања морају извлачити. На депонији код Сипа тренутно има неколико хиљада кубика дрвене масе и другог отпада. Депонија је ограђена и под видео надзором. Расписивани су тендери за откуп, али је мало је заинтересованих јер је то мека дрвна маса. Актуелни пелет се прави само од тврде дрвене масе. Овај проблем је присутан на свим хидро- енергетским

објектима али је најизраженији на Ђердапу, јер има велики слив. Водене струје Дунава су такве да сав европски отпад гомила на српском делу електране,  а на румунској страни скоро да га нема. Чистија река значи више мегавата, због чега би требало требало изградити погон за рециклажу дунавског отпада, што подразумева и пореске олакшице и  субвенције.

Осим наведеног проблема, ни ревитализација ХЕ „Ђердап 1” започета 2009. није Завршена у предвиђеном року, крајем 2015, па је продужена до 2018, а до сада је урађено око 70 одсто предвиђених радова. 

* дипл. инж. електротехнике из Кладова