Kalabić u dosijeu Gestapoa
Početkom 1943. godine nemačka bezbednosno-obaveštajna uprava (BdS), čiji je egzekutivni organ bio Gestapo, sprovodila je kontraobaveštajnu kampanju protiv komandanta ravnogorskih formacija Nikole Kalabića.
BdS je Kalabićeve obaveštajne saradnike tražio među oficirima i podoficirima Nedićeve Srpske državne straže (SDS) koji su, prema nemačkim procenama, Kalabiću prenosili informacije o planiranim dejstvima Vermahta. Fokus akcije bio je na potezu od valjevske Mionice prema Divčibarama, tamo gde se, prema saznanjima Nemaca, kretao Kalabić.
To se može iščitati iz nekoliko originalnih dokumenata Gestapoa koji se nalaze u Arhivu Beograda. Dokumentaciju BdS-a za Srbiju zarobila je Crvena armija, a samo deo te arhive predat je jugoslovenskim komunističkim vlastima. Ova zbirka dostupna je istraživačima od 1995. godine.
Krajem januara pomenute godine Gestapo je saslušavao podoficire SDS-a Vukosava Munitlaka i Radeta Desnicu koji su bili stacionirani u patrolnoj stanici Brežđe, jugozapadno od Mionice.
Obojica su negirali da su se sreli sa Kalabićem na jednoj krsnoj slavi. Munitlak je rekao da poznaje samo Kalabićevog oca Milana, Nedićevog žandarmerijskog oficira iz Beograda, da bi Nikolu Kalabića uhapsio da ga je sreo i da nema kontakt sa „odmetnicima“.
I Desnica je tvrdio da nema kontakte sa „ljudima iz šume“, ali da je saznao kako je Kalabić, nekoliko dana pred Božić, bio u kući porodice Tomić i da su, zbog toga, nemački vojnici uhapsili glavara te porodice.
Međutim, poručnik SDS-a, izvesni Kolarević, izjavio je nemačkom istražnom oficiru, kapetanu Tisenbergeru, da ova dvojica podoficira „sigurno sarađuju“ sa Kalabićem i da su, zajedno sa već uhapšenim narednikom SDS-a Vitasom, sreli Kalabića na nekoj krsnoj slavi u selu Osečenica ili selu Krčmar. Nemački kapetan beleži da veruje Kolareviću i predlaže da dvojica podoficira budu podvrgnuti „pooštrenom ispitivanju“ i tako budu „dovedeni do priznanja“.
U sedam kratkih dokumenata koji se odnose na ovaj slučaj Kalabić je pomenut 24 puta.
Sumirajući slučaj, komandant valjevske filijale BdS-a, notirao je da su Munitlak i Desnica i posle „pooštrenog saslušanja“ negirali optužbe i predlaže da se obojica upute na radnu službu u Rajh gde treba da se detaširaju prvim sledećim transportom. To se i desilo, prvog maja 1943. godine. Telegramima iz Mauthauzena beogradski BdS je obavešten da je Desnica „umro“ 3. novembra te godine, a Munitlak 18. februara 1944.
Analitičar Ozne, 19. maja 1947. rukopisom je na nemačkom dokumentu napisao: „Gore imenovani (Munitlak i Desnica) upućeni su u Mauthauzen i tamo likvidirani.“
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
