Калабић у досијеу Гестапоа
Почетком 1943. године немачка безбедносно-обавештајна управа (БдС), чији је егзекутивни орган био Гестапо, спроводила је контраобавештајну кампању против команданта равногорских формација Николе Калабића.
БдС је Калабићеве обавештајне сараднике тражио међу официрима и подофицирима Недићеве Српске државне страже (СДС) који су, према немачким проценама, Калабићу преносили информације о планираним дејствима Вермахта. Фокус акције био је на потезу од ваљевске Мионице према Дивчибарама, тамо где се, према сазнањима Немаца, кретао Калабић.
То се може ишчитати из неколико оригиналних докумената Гестапоа који се налазе у Архиву Београда. Документацију БдС-а за Србију заробила је Црвена армија, а само део те архиве предат је југословенским комунистичким властима. Ова збирка доступна је истраживачима од 1995. године.
Крајем јануара поменуте године Гестапо је саслушавао подофицире СДС-а Вукосава Мунитлака и Радета Десницу који су били стационирани у патролној станици Брежђе, југозападно од Мионице.
Обојица су негирали да су се срели са Калабићем на једној крсној слави. Мунитлак је рекао да познаје само Калабићевог оца Милана, Недићевог жандармеријског официра из Београда, да би Николу Калабића ухапсио да га је срео и да нема контакт са „одметницима“.
И Десница је тврдио да нема контакте са „људима из шуме“, али да је сазнао како је Калабић, неколико дана пред Божић, био у кући породице Томић и да су, због тога, немачки војници ухапсили главара те породице.
Међутим, поручник СДС-а, извесни Коларевић, изјавио је немачком истражном официру, капетану Тисенбергеру, да ова двојица подофицира „сигурно сарађују“ са Калабићем и да су, заједно са већ ухапшеним наредником СДС-а Витасом, срели Калабића на некој крсној слави у селу Осеченица или селу Крчмар. Немачки капетан бележи да верује Коларевићу и предлаже да двојица подофицира буду подвргнути „пооштреном испитивању“ и тако буду „доведени до признања“.
У седам кратких докумената који се односе на овај случај Калабић је поменут 24 пута.
Сумирајући случај, командант ваљевске филијале БдС-а, нотирао је да су Мунитлак и Десница и после „пооштреног саслушања“ негирали оптужбе и предлаже да се обојица упуте на радну службу у Рајх где треба да се деташирају првим следећим транспортом. То се и десило, првог маја 1943. године. Телеграмима из Маутхаузена београдски БдС је обавештен да је Десница „умро“ 3. новембра те године, а Мунитлак 18. фебруара 1944.
Аналитичар Озне, 19. маја 1947. рукописом је на немачком документу написао: „Горе именовани (Мунитлак и Десница) упућени су у Маутхаузен и тамо ликвидирани.“
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
