Bili su na pogrešnom mestu
Novi Pazar – I danas je Novi Pazar, kao i minulih 18 godina, poslednjeg dana maja zastao kod spomenika sa 11 imena nastradalih u Ulici Stevana Nemanje ispred stambene zgrade R-74. i setio se najtragičnijeg događaja u novijoj istoriji ovog grada. Na tom mestu 31. maja 1999. godine od bombe NATO agresora poginulo je 11 Novopazaraca.
Rodbina stradalih i građani Novog Pazara okupili su se da poginulima zapale sveće i na mesto stradanja polože bukete cveća, pitajući se zašto se to dogodilo.
Tog 31. maja 1999. godine bilo je sunčano vreme. Novopazarci su već bili svikli na sirene koje su upozoravale na vazdušnu opasnost. Na obližnjoj, odavno praznoj kasarni bombe su skoro svakodnevno pomerale i poslednji kamen.
Tačno u 13.25 minuta prvo se začuo zaglušujući zvuk, pa snažan prasak. Zlokobna „pečurka“ dima digla se iz centra grada.
Samo desetak dana pre toga mali Marko Simić duvao je svećice, proslavljajući drugi rođendan. Tog dana otac Vladan poveo ga je u šetnju do prodavnice. Kada je grunulo, Vladan je pokušao da zaštiti sina. Dvogodišnji anđeo stradao je u zagrljaju svog oca.
Sada bi Marko bio momak, možda student, šetao bi sa devojkama… Zauvek je ostao dete. Bilo je predloga da se dečji vrtić u susedstvu nazove po najmlađoj žrtvi, dvogodišnjem Marku Simiću.
Marko Roglić bio je gimnazijalac. Roditeljski snovi o njegovoj budućnosti prekinuti su pre 18 godina.
|
Đorđe Pantović, sa 24 godine, i tog dana je bio na radnom mestu u mesari koju je bomba razorila. Njegovi roditelji su čekali da stane rat, pa da nagovaraju sina da se oženi. Dejan Milošević je u dvorištu pokušavao da popravi svoj automobil. Iz ruševina zgrade njegovo raskomadano telo izvučeno je tek sutradan. Njegov otac Milutin dugo se posle toga nosio mišlju kako da pronađe iz koje zemlje je bio pilot koji je bacio bombe i da li je u okolini bilo lokatora. Stari profesor Milutin umro je pre neku godinu, ne saznavši odgovore na pitanja koja su ga mučila. Novinarka Televizije Jedinstvo Dragomirka Biorac čekala je autobus. Vesti o njenoj smrti javili su drugi. Zvezdan Jajić je bio jedinac. Roditeljska kuća u selu Skukovu je prazna. Sveće na mestu Zvezdanovog stradanja pale njegove sestre. Golub Ratković je bio vatrogasac. Kada su sirene počele zlokobno da zavijaju upozoravao je narod da se skloni sa ulice. On nije stigao da se skloni. Dragan Simović je radio u prodavnici auto-delova u bombardovanoj zgradi, Raco Vranić je svratio kod druga Đorđa u mesaru, Miodrag Nikić se tu slučajno zadesio. A sve zajedno zadesila ih je smrt, koja ne može ni da se objasni ni opravda nikakvim pričama o „legitimnim ciljevima“ NATO bombardera. Jači su 11 Novopazaraca proglasili kolateralnom štetom. Ožiljci od gelera i teže povrede i sada dvadesetak Novopazaraca podsećaju da su pre 18 godina bili na „pogrešnom“ mestu. Stanovi u bombardovanoj zgradi su obnovljeni, kao i okolne kuće sa kojih je eksplozija polomila crep i prozore. Neki od rodbine poginulih su u međuvremenu pomrli ne dočekavši odgovor na pitanje zašto se ova tragedija dogodila. |
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
