Били су на погрешном месту
Нови Пазар – И данас је Нови Пазар, као и минулих 18 година, последњег дана маја застао код споменика са 11 имена настрадалих у Улици Стевана Немање испред стамбене зграде Р-74. и сетио се најтрагичнијег догађаја у новијој историји овог града. На том месту 31. маја 1999. године од бомбе НАТО агресора погинуло је 11 Новопазараца.
Родбина страдалих и грађани Новог Пазара окупили су се да погинулима запале свеће и на место страдања положе букете цвећа, питајући се зашто се то догодило.
Тог 31. маја 1999. године било је сунчано време. Новопазарци су већ били свикли на сирене које су упозоравале на ваздушну опасност. На оближњој, одавно празној касарни бомбе су скоро свакодневно померале и последњи камен.
Тачно у 13.25 минута прво се зачуо заглушујући звук, па снажан прасак. Злокобна „печурка“ дима дигла се из центра града.
Само десетак дана пре тога мали Марко Симић дувао је свећице, прослављајући други рођендан. Тог дана отац Владан повео га је у шетњу до продавнице. Када је грунуло, Владан је покушао да заштити сина. Двогодишњи анђео страдао је у загрљају свог оца.
Сада би Марко био момак, можда студент, шетао би са девојкама… Заувек је остао дете. Било је предлога да се дечји вртић у суседству назове по најмлађој жртви, двогодишњем Марку Симићу.
Марко Роглић био је гимназијалац. Родитељски снови о његовој будућности прекинути су пре 18 година.
|
Ђорђе Пантовић, са 24 године, и тог дана је био на радном месту у месари коју је бомба разорила. Његови родитељи су чекали да стане рат, па да наговарају сина да се ожени. Дејан Милошевић је у дворишту покушавао да поправи свој аутомобил. Из рушевина зграде његово раскомадано тело извучено је тек сутрадан. Његов отац Милутин дуго се после тога носио мишљу како да пронађе из које земље је био пилот који је бацио бомбе и да ли је у околини било локатора. Стари професор Милутин умро је пре неку годину, не сазнавши одговоре на питања која су га мучила. Новинарка Телевизије Јединство Драгомирка Биорац чекала је аутобус. Вести о њеној смрти јавили су други. Звездан Јајић је био јединац. Родитељска кућа у селу Скукову је празна. Свеће на месту Звездановог страдања пале његове сестре. Голуб Ратковић је био ватрогасац. Када су сирене почеле злокобно да завијају упозоравао је народ да се склони са улице. Он није стигао да се склони. Драган Симовић је радио у продавници ауто-делова у бомбардованој згради, Рацо Вранић је свратио код друга Ђорђа у месару, Миодраг Никић се ту случајно задесио. А све заједно задесила их је смрт, која не може ни да се објасни ни оправда никаквим причама о „легитимним циљевима“ НАТО бомбардера. Јачи су 11 Новопазараца прогласили колатералном штетом. Ожиљци од гелера и теже повреде и сада двадесетак Новопазараца подсећају да су пре 18 година били на „погрешном“ месту. Станови у бомбардованој згради су обновљени, као и околне куће са којих је експлозија поломила цреп и прозоре. Неки од родбине погинулих су у међувремену помрли не дочекавши одговор на питање зашто се ова трагедија догодила. |
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
