Vremena Miloša Jevtića

Na­pro­tiv, Mi­loš tre­nut­no pri­pre­ma još dve knji­ge: raz­go­vo­re sa sli­ka­rom Dra­ga­nom Stoj­ko­vim, kao i pe­sni­kom Se­li­mi­rom Ra­du­lo­vi­ćem, uprav­ni­kom Bi­bli­o­te­ke Ma­ti­ce srp­ske. Mi­nu­le go­di­ne obe­le­žio je i če­ti­ri de­ce­ni­je od ob­ja­vlji­va­nja pr­ve. 

U svo­joj kult­noj emi­si­ji  raz­go­va­rao je sa oko 900 umet­ni­ka i na­uč­ni­ka iz on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, a me­đu nji­ma i sa De­san­kom Mak­si­mo­vić, Bran­kom Ćo­pi­ćem, Mi­ćom Po­po­vi­ćem, Mi­rom Stu­pi­com, Sken­de­rom Ku­le­no­vi­ćem... Te raz­go­vo­re-por­tre­te po­tom je pre­to­čio u ko­lek­ci­ju „Od­go­vo­ri”. 

– Pi­sa­nje je fak­tič­ki po­če­lo po­sle jed­ne pre­mi­je­re u ama­ter­skom po­zo­ri­štu u Pa­ra­ći­nu. Se­de­li smo i raz­go­va­ra­li o pred­sta­vi ka­da je je­dan oči­to va­žan čo­vek po­čeo da pri­ča ka­ko je si­noć slu­šao De­san­ku na ra­di­ju. Pre­pri­ča­vao je ono što ona ni­je re­kla. Vi­dev­ši mo­ju re­ak­ci­ju, uprav­nik po­zo­ri­šta, ina­če moj drug sa stu­di­ja, pre­ki­nuo ga je: „Da pi­ta­mo o to­me dru­ga Mi­šu, on je raz­go­va­rao sa De­san­kom!” Va­žni čo­vek ta­da je gru­bo pod­vik­nuo: Šta – raz­go­va­rao, ja sam slu­šao!” – pri­se­ća je Jev­tić, ot­kri­va­ju­ći da je upra­vo ta aneg­do­ta bi­la po­vod za na­sta­nak ko­lek­ci­je „Od­go­vo­ri”. 

Ovaj uče­ni čo­vek raz­go­va­rao je sa mno­gim po­zna­tim lič­no­sti­ma ko­je su osta­vi­le ne­iz­bri­siv trag u umet­no­sti, kul­tu­ri, na­u­ci... Me­đu nji­ma su Slo­bo­dan Se­le­nić, Mi­lo­rad Pa­vić, Mi­lić od Ma­čve, Lju­bi­vo­je Ršu­mo­vić, Vla­de­ta Je­ro­tić, De­jan Me­da­ko­vić, Mi­ro­slav Kr­le­ža, Rat­ko Bo­žo­vić, Ivan Klajn, Sta­ni­slav Ho­če­var...

– Je­dan od dra­žih raz­go­vo­ra imao sam s Kr­le­žom. Sve je po­če­lo ta­ko što sam mu upu­tio ne­ko­li­ko pi­sa­ma da uče­stvu­je u mo­joj emi­si­ji. Ta­da me je od­bio pod iz­go­vo­rom da sam ko zna ko­ji no­vi­nar ko­ji tra­ži in­ter­vju sa njim, uz opa­sku da on ni­je tvor­ni­ca in­ter­vjua – pri­se­ća se Jev­tić i do­da­je da mu je po­tom Sti­pe Šu­var, nje­gov ko­le­ga sa stu­di­ja, pred­lo­žio da ura­di raz­go­vor sa Be­lom Kr­le­žom, su­pru­gom ču­ve­nog pi­sca. 

– Ka­da smo sni­mi­li raz­go­vor, Kr­le­ža je pre­slu­šao sni­mak s nje­go­vom su­pru­gom, pa se pre­do­mi­slio i pri­stao da i on raz­go­va­ra sa mnom. Imao je uslov: da ne go­vo­ri on, već da nje­go­ve od­go­vo­re či­ta ne­ko dru­gi. Taj dru­gi bio je Ra­de Šer­be­dži­ja, ko­ji je sve to či­tao osam ne­de­lja jer je imao ra­zno­ra­zna sni­ma­nja po ze­mlji. To je bi­lo 1980. go­di­ne. Emi­si­ja je ta­da emi­to­va­na, ali ru­ko­pis ni­je ob­ja­vljen, jer je Kr­le­ža umro – ob­ja­šnja­va Jev­tić i is­ti­če da je knji­ga „Di­ja­log sa Mi­ro­sla­vom Kr­le­žom i nje­go­vim de­lom” na kra­ju pred­sta­vlje­na tek pre tri-če­ti­ri go­di­ne u Za­gre­bu. 

De­la iz ko­lek­ci­je „Od­go­vo­ri” za­pra­vo su por­tre­ti o ži­vo­tu i ra­du oso­ba ko­ji­ma su re­do­vi po­sve­će­ni, ali u nji­ma ima i pre­gršt sa­ve­ta iz obla­sti za ko­ju je gost eks­pert. Sva­ka knji­ga se za­vr­ša­va na isti na­čin, ot­kri­va autor, jer od sva­kog svog sa­go­vor­ni­ka tra­žio da ob­zna­ni svo­ju ob­ja­vu bu­duć­no­sti. 

– Jed­nog da­na ću po­ku­ša­ti da na­pra­vim knji­gu ob­ja­va bu­duć­no­sti gde ću, ako bu­dem imao sna­ge, da sa­be­rem od 1976. pa na ova­mo, sve ono šta su o bu­duć­no­sti pro­mi­šlja­li mo­ji sa­go­vor­ni­ci. Ne­ki­ma su se pret­po­stav­ke ob­i­sti­ni­le, a ima i onih ko­ji­ma ni­su. Što se ti­če me­ne, mo­je ob­ja­ve ni­su se baš ob­i­sti­ni­le. Jer, kad po­gle­dam sa­mo ko­li­ki sam po­sao ura­dio, ipak na po­čet­ku ni­sam ve­ro­vao da ću to­li­ko iz­dr­ža­ti, iako sam u sve­mu imao ve­li­ku po­dr­šku su­pru­ge Mir­ja­ne – iskren je Mi­loš Jev­tić.