Времена Милоша Јевтића

На­про­тив, Ми­лош тре­нут­но при­пре­ма још две књи­ге: раз­го­во­ре са сли­ка­ром Дра­га­ном Стој­ко­вим, као и пе­сни­ком Се­ли­ми­ром Ра­ду­ло­ви­ћем, управ­ни­ком Би­бли­о­те­ке Ма­ти­це срп­ске. Ми­ну­ле го­ди­не обе­ле­жио је и че­ти­ри де­це­ни­је од об­ја­вљи­ва­ња пр­ве. 

У сво­јој култ­ној еми­си­ји  раз­го­ва­рао је са око 900 умет­ни­ка и на­уч­ни­ка из он­да­шње Ју­го­сла­ви­је, а ме­ђу њи­ма и са Де­сан­ком Мак­си­мо­вић, Бран­ком Ћо­пи­ћем, Ми­ћом По­по­ви­ћем, Ми­ром Сту­пи­цом, Скен­де­ром Ку­ле­но­ви­ћем... Те раз­го­во­ре-пор­тре­те по­том је пре­то­чио у ко­лек­ци­ју „Од­го­во­ри”. 

– Пи­са­ње је фак­тич­ки по­че­ло по­сле јед­не пре­ми­је­ре у ама­тер­ском по­зо­ри­шту у Па­ра­ћи­ну. Се­де­ли смо и раз­го­ва­ра­ли о пред­ста­ви ка­да је је­дан очи­то ва­жан чо­век по­чео да при­ча ка­ко је си­ноћ слу­шао Де­сан­ку на ра­ди­ју. Пре­при­ча­вао је оно што она ни­је ре­кла. Ви­дев­ши мо­ју ре­ак­ци­ју, управ­ник по­зо­ри­шта, ина­че мој друг са сту­ди­ја, пре­ки­нуо га је: „Да пи­та­мо о то­ме дру­га Ми­шу, он је раз­го­ва­рао са Де­сан­ком!” Ва­жни чо­век та­да је гру­бо под­вик­нуо: Шта – раз­го­ва­рао, ја сам слу­шао!” – при­се­ћа је Јев­тић, от­кри­ва­ју­ћи да је упра­во та анег­до­та би­ла по­вод за на­ста­нак ко­лек­ци­је „Од­го­во­ри”. 

Овај уче­ни чо­век раз­го­ва­рао је са мно­гим по­зна­тим лич­но­сти­ма ко­је су оста­ви­ле не­из­бри­сив траг у умет­но­сти, кул­ту­ри, на­у­ци... Ме­ђу њи­ма су Сло­бо­дан Се­ле­нић, Ми­ло­рад Па­вић, Ми­лић од Ма­чве, Љу­би­во­је Ршу­мо­вић, Вла­де­та Је­ро­тић, Де­јан Ме­да­ко­вић, Ми­ро­слав Кр­ле­жа, Рат­ко Бо­жо­вић, Иван Клајн, Ста­ни­слав Хо­че­вар...

– Је­дан од дра­жих раз­го­во­ра имао сам с Кр­ле­жом. Све је по­че­ло та­ко што сам му упу­тио не­ко­ли­ко пи­са­ма да уче­ству­је у мо­јој еми­си­ји. Та­да ме је од­био под из­го­во­ром да сам ко зна ко­ји но­ви­нар ко­ји тра­жи ин­тер­вју са њим, уз опа­ску да он ни­је твор­ни­ца ин­тер­вјуа – при­се­ћа се Јев­тић и до­да­је да му је по­том Сти­пе Шу­вар, ње­гов ко­ле­га са сту­ди­ја, пред­ло­жио да ура­ди раз­го­вор са Бе­лом Кр­ле­жом, су­пру­гом чу­ве­ног пи­сца. 

– Ка­да смо сни­ми­ли раз­го­вор, Кр­ле­жа је пре­слу­шао сни­мак с ње­го­вом су­пру­гом, па се пре­до­ми­слио и при­стао да и он раз­го­ва­ра са мном. Имао је услов: да не го­во­ри он, већ да ње­го­ве од­го­во­ре чи­та не­ко дру­ги. Тај дру­ги био је Ра­де Шер­бе­џи­ја, ко­ји је све то чи­тао осам не­де­ља јер је имао ра­зно­ра­зна сни­ма­ња по зе­мљи. То је би­ло 1980. го­ди­не. Еми­си­ја је та­да еми­то­ва­на, али ру­ко­пис ни­је об­ја­вљен, јер је Кр­ле­жа умро – об­ја­шња­ва Јев­тић и ис­ти­че да је књи­га „Ди­ја­лог са Ми­ро­сла­вом Кр­ле­жом и ње­го­вим де­лом” на кра­ју пред­ста­вље­на тек пре три-че­ти­ри го­ди­не у За­гре­бу. 

Де­ла из ко­лек­ци­је „Од­го­во­ри” за­пра­во су пор­тре­ти о жи­во­ту и ра­ду осо­ба ко­ји­ма су ре­до­ви по­све­ће­ни, али у њи­ма има и пре­гршт са­ве­та из обла­сти за ко­ју је гост екс­перт. Сва­ка књи­га се за­вр­ша­ва на исти на­чин, от­кри­ва аутор, јер од сва­ког свог са­го­вор­ни­ка тра­жио да об­зна­ни сво­ју об­ја­ву бу­дућ­но­сти. 

– Јед­ног да­на ћу по­ку­ша­ти да на­пра­вим књи­гу об­ја­ва бу­дућ­но­сти где ћу, ако бу­дем имао сна­ге, да са­бе­рем од 1976. па на ова­мо, све оно шта су о бу­дућ­но­сти про­ми­шља­ли мо­ји са­го­вор­ни­ци. Не­ки­ма су се прет­по­став­ке об­и­сти­ни­ле, а има и оних ко­ји­ма ни­су. Што се ти­че ме­не, мо­је об­ја­ве ни­су се баш об­и­сти­ни­ле. Јер, кад по­гле­дам са­мо ко­ли­ки сам по­сао ура­дио, ипак на по­чет­ку ни­сам ве­ро­вао да ћу то­ли­ко из­др­жа­ти, иако сам у све­му имао ве­ли­ку по­др­шку су­пру­ге Мир­ја­не – искрен је Ми­лош Јев­тић.