Tehnički vladari

Stupanjem na dužnost predsednika Srbije minule srede, Aleksandar Vučić, koji je do tada bio premijer, uveo je srpsku vladu u tehnički mandat. Njegovim dojučerašnjim kabinetom rukovodiće Ivica Dačić, prvi potpredsednik, koji treba da se postara za obavljanje tekućih poslova, budući da tehnička vlada ne može da radi ništa drugo.

Ovo „tehničko stanje” proteći će, sasvim sigurno, u skladu sa zakonom, bez potresa i loših posledica po državu kakvih je bilo u tehničkom mandatu druge vlade Vojislava Koštunice.

 

Zakon o vladi prilično jasno reguliše prava i obaveze tehničke vlade, odredbom u kojoj se navodi da ona može da obavlja samo tekuće poslove i „ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća”. Vlada kojoj je prestao mandat, po zakonu, „ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora”. Ove zakonske odredbe, na prvi pogled, ne ostavljaju nikakvu dilemu šta je posao tehničke vlade. Međutim, praksa pokazuje da se uz prigodno pravno tumačenje mogu uraditi stvari koje nikako ne mogu biti podvedene pod tekuće stvari.

Period posle 5. oktobra 2000. godine prepun je tehničkih vlada, a jedna takva, ona druga, kratkotrajna, vlada Vojislava Koštunice, primer je kako se u takvom stanju, uz prigodno tumačenje zakonskih izuzetaka, mogu doneti odluke s dugoročnim posledicama po zemlju.

Koštunica je drugi put postao premijer 15. maja 2007. godine u koaliciji s DS-om i G-17 plus, ali budući da je DS imao mnogo više poslaničkih mandata i kad se tome dodaju ministri iz stranke Mlađana Dinkića, on u toj vladi nije imao većinu, kao ni u parlamentu. To je bio razlog da već početkom marta 2008. „vrati mandat narodu”, a od 11. marta njegova vlada je ušla u tehnički mandat, koji će potrajati sve 7. jula i izbora vlade Mirka Cvetkovića.

Ovo je bila jedina tehnička vlada koja je takoreći svakodnevno punila novinske stupce zbivanjima u njoj i oko nje. Svaka sednica ove vlade bila je prilika za međusobni obračun ministara iz stranaka koje su je činile, a jedni druge su optuživali za izdaju i krađu, ili vođenje Srbije u izolaciju i kolektivno ludilo. Uprkos tome Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije, tvrdio je kako vlada normalno funkcioniše, usput pomenuvši kako je „jedna grupa u vladi za samoizolaciju, a druga za brzi ulazak Srbije u EU i borbu za Kosovo (koje je proglasilo nezavisnost u februaru 2008) diplomatskim sredstvima”.

Kako je funkcionisala ova tehnička vlada videlo se u aprilu 2008. kada je premijer u tehničkoj vladi Vojislav Koštunica preglasan pri odlučivanju o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Podveden pod one izuzetke o interesu države, SSP je potpisan 29. aprila 2008. godine. Potpisao ga je Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade, u prisustvu Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke, Havijera Solane, komesara za spoljnu politiku i bezbednost, Olija Rena, komesara za proširenje, i Vuka Jeremića, šefa srpske diplomatije, uprkos oštrom protivljenju Vojislava Koštunice.

Koštunica je tada izjavio da je ovo „pomoć Havijera Solane koaliciji (Nenad) Čanak, DS, G-17 plus, kako bi pobedili na izborima” i pitao Solanu: „Da li SSP kao međunarodno obavezujući pravni ugovor Srbiju poštuje u njenim međunarodno priznatim granicama sa pokrajinom Kosovo i Metohija, ili se odnosi na Srbiju bez KiM, odnosno na osakaćenu Srbiju?” On je podsetio da je koalicija oko DS-a sprečila potvrđivanje energetskog sporazuma sa Rusijom pod izgovorom da je vlada u tehničkom mandatu, a „sada kad im Solana nudi sporazum za koji ne znamo da li ruši našu državu, vlada nije u tehničkom mandatu”. DS je Koštuničinu izjavu proglasio neodgovornom, a G-17 plus da je „ona najčvršći dokaz da je Koštunica prihvatio radikalsku politiku samoizolacije”.

Najavljivao je Koštunica da će SSP poništiti odmah posle izbora, ali za to nije imao priliku, pošto je posle njih otišao u opoziciju. Ni on, ni oni koji su SSP potpisali i koji su u naredne četiri godine vladali, nije, međutim, ni pomenuo štetu koja je nastala brzopletim potpisivanjem SSP-a u predizborne svrhe, a to je odredba kojoj se dozvoljava strancima da već od 1. septembra 2017, dakle ove godine, mogu da kupuju naše poljoprivredno zemljište. Ali su zato oni koji su tu odredbu potpisali Aleksandra Vučića otkako je postao premijer stalno upozoravali da se ne sme dozvoliti prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. On je, sa svoje strane, tvrdio da će učiniti sve što može, mada malo prostora za to ima, da spreči ovako nešto. Ministar poljoprivrede u njegovoj vladi Branislav Nedimović tvrdi da će rešenje biti pronađeno i da ne moramo da strepimo od 1. septembra.

Osim ove Koštuničine vlade, nijedna druga u tehničkom mandatu nije izlazila iz okvira zakona, niti je punila novinske stupce skandalima sa svojih sednica. Vlada Mirka Cvetkovića odradila je svoj tehnički mandat obavljajući tekuće poslove i završila ga primopredajom sa novom vladom čiji je premijer bio Ivica Dačić, 27. jula 2012. godine.

Ivica Dačić je do tehničkog mandata stigao već u martu 2014, koji je potrajao do 27. aprila. U ovoj vladi apsolutnu većinu imala je stranka Aleksandra Vučića, koja je u parlamentu sama imala, bez koalicionih partnera, komotnu apsolutnu većinu. Dačić, sve i da je hteo da izlazi iz zakonskih okvira, nije imao nikakve šanse.

U premijersku fotelju 27. aprila 2014. godine seo je Aleksandar Vučić, a njegova prva vlada u tehnički mandat ušla je u martu 2016. godine i, kao takva, funkcionisala do 11. avgusta, kada je izabrana nova, sa istim premijerom na čelu. Mada nikakve sumnje nije bilo ko će dobiti mandat za sastav nove vlade, „tehnički Vučić” poštovao je ovlašćenja koja je ima, pa je i revizija ugovora sa MMF-om sačekala da njegov novi mandat bude ozvaničen. To što nije potpisivao ugovore, nije ga, međutim, sprečavalo da se bavi omiljenim poslom – razgovorima sa potencijalnim investitorima i nastojanjima da dođe do nekog dogovora, koji bi bio sročen u ugovor čim bude mogao da odlučuje punim kapacitetom.

Od srede će Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik, da vodi aktuelnu vladu u tehničkom mandatu. Ovo je prvi put da jedan bivši premijer, sada sa pozicije prvog potpredsednika, vodi tehničku vladu. Dačić, kao što smo već videli, ima iskustva, videli smo i da u prethodnom mandatu nije uradio ništa što izlazi iz propisanih okvira, pa će, sasvim sigurno, i ovaj tehnički mandat odraditi bez ikakvih problema. Ovaj put Dačić će posao premijera raditi znatno kraće nego prvi put, budući da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio da će svečani prijem povodom stupanja na ovu dužnost održati 23. juna, da bi, kako je rekao, mogli da mu prisustvuju novi premijer i ministri.