Технички владари

Ступањем на дужност председника Србије минуле среде, Александар Вучић, који је до тада био премијер, увео је српску владу у технички мандат. Његовим дојучерашњим кабинетом руководиће Ивица Дачић, први потпредседник, који треба да се постара за обављање текућих послова, будући да техничка влада не може да ради ништа друго.

Ово „техничко стање” протећи ће, сасвим сигурно, у складу са законом, без потреса и лоших последица по државу каквих је било у техничком мандату друге владе Војислава Коштунице.

 

Закон о влади прилично јасно регулише права и обавезе техничке владе, одредбом у којој се наводи да она може да обавља само текуће послове и „не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа”. Влада којој је престао мандат, по закону, „не може да поставља државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора”. Ове законске одредбе, на први поглед, не остављају никакву дилему шта је посао техничке владе. Међутим, пракса показује да се уз пригодно правно тумачење могу урадити ствари које никако не могу бити подведене под текуће ствари.

Период после 5. октобра 2000. године препун је техничких влада, а једна таква, она друга, краткотрајна, влада Војислава Коштунице, пример је како се у таквом стању, уз пригодно тумачење законских изузетака, могу донети одлуке с дугорочним последицама по земљу.

Коштуница је други пут постао премијер 15. маја 2007. године у коалицији с ДС-ом и Г-17 плус, али будући да је ДС имао много више посланичких мандата и кад се томе додају министри из странке Млађана Динкића, он у тој влади није имао већину, као ни у парламенту. То је био разлог да већ почетком марта 2008. „врати мандат народу”, а од 11. марта његова влада је ушла у технички мандат, који ће потрајати све 7. јула и избора владе Мирка Цветковића.

Ово је била једина техничка влада која је такорећи свакодневно пунила новинске ступце збивањима у њој и око ње. Свака седница ове владе била је прилика за међусобни обрачун министара из странака које су је чиниле, а једни друге су оптуживали за издају и крађу, или вођење Србије у изолацију и колективно лудило. Упркос томе Млађан Динкић, тадашњи министар економије, тврдио је како влада нормално функционише, успут поменувши како је „једна група у влади за самоизолацију, а друга за брзи улазак Србије у ЕУ и борбу за Косово (које је прогласило независност у фебруару 2008) дипломатским средствима”.

Како је функционисала ова техничка влада видело се у априлу 2008. када је премијер у техничкој влади Војислав Коштуница прегласан при одлучивању о Споразуму о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији. Подведен под оне изузетке о интересу државе, ССП је потписан 29. априла 2008. године. Потписао га је Божидар Ђелић, тадашњи потпредседник владе, у присуству Бориса Тадића, тадашњег председника Србије и лидера Демократске странке, Хавијера Солане, комесара за спољну политику и безбедност, Олија Рена, комесара за проширење, и Вука Јеремића, шефа српске дипломатије, упркос оштром противљењу Војислава Коштунице.

Коштуница је тада изјавио да је ово „помоћ Хавијера Солане коалицији (Ненад) Чанак, ДС, Г-17 плус, како би победили на изборима” и питао Солану: „Да ли ССП као међународно обавезујући правни уговор Србију поштује у њеним међународно признатим границама са покрајином Косово и Метохија, или се односи на Србију без КиМ, односно на осакаћену Србију?” Он је подсетио да је коалиција око ДС-а спречила потврђивање енергетског споразума са Русијом под изговором да је влада у техничком мандату, а „сада кад им Солана нуди споразум за који не знамо да ли руши нашу државу, влада није у техничком мандату”. ДС је Коштуничину изјаву прогласио неодговорном, а Г-17 плус да је „она најчвршћи доказ да је Коштуница прихватио радикалску политику самоизолације”.

Најављивао је Коштуница да ће ССП поништити одмах после избора, али за то није имао прилику, пошто је после њих отишао у опозицију. Ни он, ни они који су ССП потписали и који су у наредне четири године владали, није, међутим, ни поменуо штету која је настала брзоплетим потписивањем ССП-а у предизборне сврхе, а то је одредба којој се дозвољава странцима да већ од 1. септембра 2017, дакле ове године, могу да купују наше пољопривредно земљиште. Али су зато они који су ту одредбу потписали Александра Вучића откако је постао премијер стално упозоравали да се не сме дозволити продаја пољопривредног земљишта странцима. Он је, са своје стране, тврдио да ће учинити све што може, мада мало простора за то има, да спречи овако нешто. Министар пољопривреде у његовој влади Бранислав Недимовић тврди да ће решење бити пронађено и да не морамо да стрепимо од 1. септембра.

Осим ове Коштуничине владе, ниједна друга у техничком мандату није излазила из оквира закона, нити је пунила новинске ступце скандалима са својих седница. Влада Мирка Цветковића одрадила је свој технички мандат обављајући текуће послове и завршила га примопредајом са новом владом чији је премијер био Ивица Дачић, 27. јула 2012. године.

Ивица Дачић је до техничког мандата стигао већ у марту 2014, који је потрајао до 27. априла. У овој влади апсолутну већину имала је странка Александра Вучића, која је у парламенту сама имала, без коалиционих партнера, комотну апсолутну већину. Дачић, све и да је хтео да излази из законских оквира, није имао никакве шансе.

У премијерску фотељу 27. априла 2014. године сео је Александар Вучић, а његова прва влада у технички мандат ушла је у марту 2016. године и, као таква, функционисала до 11. августа, када је изабрана нова, са истим премијером на челу. Мада никакве сумње није било ко ће добити мандат за састав нове владе, „технички Вучић” поштовао је овлашћења која је има, па је и ревизија уговора са ММФ-ом сачекала да његов нови мандат буде озваничен. То што није потписивао уговоре, није га, међутим, спречавало да се бави омиљеним послом – разговорима са потенцијалним инвеститорима и настојањима да дође до неког договора, који би био срочен у уговор чим буде могао да одлучује пуним капацитетом.

Од среде ће Ивица Дачић, као први потпредседник, да води актуелну владу у техничком мандату. Ово је први пут да један бивши премијер, сада са позиције првог потпредседника, води техничку владу. Дачић, као што смо већ видели, има искуства, видели смо и да у претходном мандату није урадио ништа што излази из прописаних оквира, па ће, сасвим сигурно, и овај технички мандат одрадити без икаквих проблема. Овај пут Дачић ће посао премијера радити знатно краће него први пут, будући да је Александар Вучић, председник Србије, најавио да ће свечани пријем поводом ступања на ову дужност одржати 23. јуна, да би, како је рекао, могли да му присуствују нови премијер и министри.