Kurdi ruše prestonicu Islamske države

Dugo odlagana operacija, zasnovana na planu Američke centralne komande u vreme Baraka Obame, dodeljuje ključnu ulogu mešovitom kontingentu kurdskih i arapskih boraca, poznatom kao Sirijske demokratske snage.

Ali, u stalnom strahu da bi bliskoistočni ratovi mogli da inspirišu 23 miliona Kurda rasutih po Turskoj, Siriji, Iraki i Iranu da zahtevaju dobijanje nezavisne države, ili barem visokog stepena autonomije kakvu su ostvarili u Iraku, Ankara tvrdi da je milicija sirijskih Kurda saveznik Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je i na turskoj i na američkoj listi terorističkih organizacija.

Amerikanci prave razliku između dve grupe, a sirijsku miliciju i dalje smatraju jedinim pouzdanim partnerom na terenu koji je u stanju da zauzme Raku bez rizičnog raspoređivanja većeg broja američkih savetnika i vojnika, kojih je u Siriji oko 700, uključujući i artiljerijsku jedinicu marinaca.

„Broj pripadnika naših snaga se povećava, posebno među stanovnicima područja, i imamo dovoljno snage da oslobodimo Raku uz podršku koalicionih snaga”, izjavio je predstavnik Sirijskih demokratskih snaga pre nego što je Tramp o planovima za njihovo naoružavanje obavestio turskog predsednika tokom njegove posete Vašingtonu krajem maja, kada su se dvojica predsednika složila samo oko toga – da se ne slažu.

Redžep Tajip Erdogan ostao je izrazito protiv ideje da Kurdi oslobađaju arapsku Raku, a Ankari nisu dovoljna američka uveravanja da kurdske snage neće dejstvovati unilateralno niti da će im biti dopušteno da ovladaju Rakom posle isterivanja boraca „kalifata”.

Turska je pokušala sama da reši problem, pa su avioni ratnog vazduhoplovstva u nekoliko navrata bombardovali Kurde, što je naljutilo Amerikance i navelo Pentagon da pošalje pojačanje američkim rendžerima koji drže zonu između Kurda i turskih snaga na terenu.

SAD su krajem maja potvrdile da su počele da dopremaju oružje miliciji sirijskih Kurda poznatoj po akronimu JPG. Turski Savet za nacionalnu bezbednost je saopštio da ovakva odluka „ne pristaje” prijatelju i da nije u skladu sa očekivanjima Ankare, gde otvoreno strahuju da bi oružje namenjeno sirijskim Kurdima moglo da završi u rukama PKK i tako dodatno zapreti destabilizaciji Turske.

„To oružje može da bude upotrebljeno protiv svih, ne samo protiv Turske”, upozorio je nedavno šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu aludirajući na to da sirijski Kurdi nameravaju da formiraju autonomni region uz tursku granicu. „Takvi koraci su izuzetno opasni po jedinstvo i teritorijalni integritet Sirije”.

Američko-turski odnosi tako su suočeni sa novim izazovom posle tenzije stvorene nakon neuspešnog udara u Turskoj prošlog jula, za koji je Ankara optužila islamskog propovednika koji živi u SAD i zatražila njegovo izručenje – što Vašington odbija.

Trampu je očito važnije da ispuni obećanje da će Islamsku državu uništiti „brzo”, pa je njegov prioritet da naoružavanjem Kurda stvori uslove za odlučujući napad na sirijski grad koji važi za islamističko središte planiranja terorističkih napada na Zapadu.

Koalicija Kurda i arapskih boraca se poslednjih meseci približila centru Rake na samo tri kilometra, ali snažan otpor usporio je njihovo kretanje. Ovih dana zauzeto je najveće mesto zapadno od Rake, a u operacije su se aktivno uključili i Rusi koji sistematski bombarduju konvoje islamista koji pokušavaju da napuste grad i prebace se južno do Palmire. Ruske krstareće rakete ispaljene sa brodova i podmornica u Mediteranu već su gaale Palmiru onemogućavajući islamistima da se regrupišu.

Cilj operacija je da se Raka opkoli i da početkom leta krene konačna ofanziva u nekoliko faza, po modelu napada na islamiste u iračkom gradu Mosulu. Iako je Raka manja, očekuju se teške borbe jer se i islamisti pripremaju da koriste istu taktiku kao u Mosulu – borba za svaku kuću, angažovanje bombaša samoubica, kopanje tunela.

Na istoku, iračke snage uz podršku Amerikanaca nastavljaju lagano napredovanje prema centru Mosula, prema džamiji El Nuri ispred koje je lider islamista Abu Bakr el Bagdadi leta 2014. proglasio islamski „kalifat”.

Ofanziva je započeta u oktobru i ubrzana krajem maja, a poslednji izveštaji kažu da je zauzeta jedna od četiri gradske oblasti koja je činila islamsku enklavu drugog najvećeg iračkog grada. Neočekivana dužina trajanja kampanje i u Iraku potvrđuje procene o žestokom otporu islamista koji brane svoja poslednja uporišta.

Intenziviranje borbi dovelo je do očekivanog talasa novih izbeglica. Koristeći noć, u strahu od očekivano žestokih sukoba, više od 10.000 civila pobeglo je iz logora severno od Rake, rizikujući smrt u minskim poljima i od neprijateljskih grupa koje krstare Sirijom. Pretpostavlja se da je u gradu ostalo oko 200.000 stanovnika.