Ratni dani Užičke republike

– Dolaze da je vide i stariji, udruženja penzionera i boraca, a pre svega školska omladina iz cele Srbije na ekskurzijama. U narednom periodu, kad razgledanje užičkog muzeja uđe u plan školskih ekskurzija, očekujemo još veću posetu – ističe Papić, kome je u delu izložbe kao koautor pomogla muzejski savetnik Stanojka Milivojević.

Prikazano ovde, na spratu muzejske zgrade pred kojom je nemački tenk, drukčije ideološki svedoči o ratnom vremenu Užičke republike od onoga kako se to radilo u Titovom vremenu. Sada su u susednim vitrinama partizanske i četničke puške, znamenja i zastave dve vojske, lični predmeti starešina, pa i fotografije i dokumenti o zajedničkim dejstvima.

– Prikazujemo realnu sliku događaja iz tog vremena 1941. godine u ovom delu Srbije, i jednog i drugog pokreta koji su doprineli stvaranju slobodne teritorije. Zajedničkim snagama tada su partizani i četnici napadali Šabac, oslobodili Milanovac, opsedali Valjevo, napadali Kraljevo, gde je postojao zajednički partizansko-četnički štab. Samo u Užicu nisu zajedno osvajali grad, mada ima fotografija i dokumenata o saradnji te ratne jeseni – navodi autor izložbe.

Recimo, na izloženom letku Gorskog štaba Draže Mihailovića od 10. oktobra 1941. piše da se u Užicu „u sporazumu sa štabom partizanskih odreda vrši upis u četničke odrede u kafani Srećka Todorovića”. U objavi „Proglas srpskom narodu”, koju je 8. 10. 1941. istakao komandant požeškog četničkog odreda Vučko Ignjatović, uz ostalo, piše: „Zakunimo se da nećemo bratoubilačku borbu, setimo se da smo braća“ i poziva na „oslobođenje naše podjarmljene i porobljene domovine“. Na izloženoj fotografiji snimljenoj u Užicu oktobra 1941. vidi se kako partizani i četnici zajedno sprovode kolonu nemačkih zarobljenika niz užičko naselje Carina.

Pred posetiocima su, na primer, izložene jedna uz drugu puške partizanke (na kundaku jedne izrezbarena je petokraka i natpis „Tito“) i one koje su četnici koristili. Tu je i crvena zastava Prve proleterske, u blizini nje crna četnička zastava sa mrtvačkom glavom.

Od partizanskih obeležja pažnju privlače pištolji komandanata, bluza partizanske milicije, torba narodnog heroja Alekse Dejovića i ratni foto-album komandira Slobodana Sekulića, uređena Titova radna soba. Tu je i partizanska štampa izdavana u Užicu: „Borba“, „Vesti“, bilteni Vrhovnog štaba.

Od znamenja ravnogoraca na postavci su puške, mitraljezi i revolveri, mašinski pištolj ručno pravljen u Ribaševini, torbica Nikole Kalabića sačuvana u jednom selu kod Kosjerića u kojoj su bile mnoge Kalabićeve ratne fotografije. Izložena je i uniforma oficira kraljevske vojske, četničke šubare, kame, bodeži, redenici, jedan četnički prsten s mrtvačkom glavom...

– Bilo je, dakle, u jesen prve ratne godine saradnje, rekao bih prividne, između ove dve vojske. Ta saradnja je s manjim prekidima trajala do 1. novembra 1941, do napada četnika na partizane u Užicu. To je bio početak međusobnih bratoubilačkih sukoba i građanskog rata s teškim posledicama – zaključuje Radivoje Papić.