Ратни дани Ужичке републике

– Долазе да је виде и старији, удружења пензионера и бораца, а пре свега школска омладина из целе Србије на екскурзијама. У наредном периоду, кад разгледање ужичког музеја уђе у план школских екскурзија, очекујемо још већу посету – истиче Папић, коме је у делу изложбе као коаутор помогла музејски саветник Станојка Миливојевић.

Приказано овде, на спрату музејске зграде пред којом је немачки тенк, друкчије идеолошки сведочи о ратном времену Ужичке републике од онога како се то радило у Титовом времену. Сада су у суседним витринама партизанске и четничке пушке, знамења и заставе две војске, лични предмети старешина, па и фотографије и документи о заједничким дејствима.

– Приказујемо реалну слику догађаја из тог времена 1941. године у овом делу Србије, и једног и другог покрета који су допринели стварању слободне територије. Заједничким снагама тада су партизани и четници нападали Шабац, ослободили Милановац, опседали Ваљево, нападали Краљево, где је постојао заједнички партизанско-четнички штаб. Само у Ужицу нису заједно освајали град, мада има фотографија и докумената о сарадњи те ратне јесени – наводи аутор изложбе.

Рецимо, на изложеном летку Горског штаба Драже Михаиловића од 10. октобра 1941. пише да се у Ужицу „у споразуму са штабом партизанских одреда врши упис у четничке одреде у кафани Срећка Тодоровића”. У објави „Проглас српском народу”, коју је 8. 10. 1941. истакао командант пожешког четничког одреда Вучко Игњатовић, уз остало, пише: „Закунимо се да нећемо братоубилачку борбу, сетимо се да смо браћа“ и позива на „ослобођење наше подјармљене и поробљене домовине“. На изложеној фотографији снимљеној у Ужицу октобра 1941. види се како партизани и четници заједно спроводе колону немачких заробљеника низ ужичко насеље Царина.

Пред посетиоцима су, на пример, изложене једна уз другу пушке партизанке (на кундаку једне изрезбарена је петокрака и натпис „Тито“) и оне које су четници користили. Ту је и црвена застава Прве пролетерске, у близини ње црна четничка застава са мртвачком главом.

Од партизанских обележја пажњу привлаче пиштољи команданата, блуза партизанске милиције, торба народног хероја Алексе Дејовића и ратни фото-албум командира Слободана Секулића, уређена Титова радна соба. Ту је и партизанска штампа издавана у Ужицу: „Борба“, „Вести“, билтени Врховног штаба.

Од знамења равногораца на поставци су пушке, митраљези и револвери, машински пиштољ ручно прављен у Рибашевини, торбица Николе Калабића сачувана у једном селу код Косјерића у којој су биле многе Калабићеве ратне фотографије. Изложена је и униформа официра краљевске војске, четничке шубаре, каме, бодежи, реденици, један четнички прстен с мртвачком главом...

– Било је, дакле, у јесен прве ратне године сарадње, рекао бих привидне, између ове две војске. Та сарадња је с мањим прекидима трајала до 1. новембра 1941, до напада четника на партизане у Ужицу. То је био почетак међусобних братоубилачких сукоба и грађанског рата с тешким последицама – закључује Радивоје Папић.